Hronika
NE VERUJEM DA ĆE NAĆI DANKU ILIĆ: Toma Fila otkrio šokantne detalje o slučaju nestale devojčice
126. 04. 2024. u 17:11
226. 04. 2024. u 17:11
Nobelovac Ivo Andrić preminuo je na današnji dan 1975. godine, ostavivši u beležnici zapis: "Pomisao na smrt izaziva, već sama po sebi, kod čoveka strah. A kod književnika i svakog "javnog radnika" dolazi uz to još i odvratnost od glupih i neiskrenih nekrologa koji nas čekaju..."
Vojnomedicinska akademija je 13. marta 1975. godine saopštila je da je Ivo Andrić umro u 1.15 sati. U času smrti imao je nepune 83 godine.
10 ANDRIĆEVIH MISLI KOJE I DANAS CITIRAMO
1. U ovom društvu podjednako patimo svi, i žene i muškarci, samo su uloge podeljene, i to otprilike ovako: Kad mi patimo zbog žena, to je gotovo redovno zbog toga što žene nisu onakve kakve bismo mi želeli da su. Kad žene pate zbog nas, to je uvek stoga što smo ovakvi kakvi jesmo. Ali, što je glavno, patimo svi i mučimo se često, dugo, svirepo i besmisleno.
2. Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati!
3. Što ne boli- to nije život; što ne prolazi- to nije sreća.
4. Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.
5. Čudno je kako je malo potrebno da budemo sretni, i još čudnije kako nam često baš to malo nedostaje.
6. Ima ljudi čiji je život tako dobro ispunjen da nas ni svojom smrću ne mogu obeshrabriti.
7. Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živjeti.
8. Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i sretno proživljena nesreća.
9. Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.
10. Ko čini dobro, od njega se jos više dobra očekuje.
Andrić je kao nobelovac i akademik, i već onda najprevođeniji srpski pisac u svetu, sahranjen uz najviše počasti, a u Odboru za sahranu bilo je 45 najuglednijih ličnosti iz političkog i kulturnog života cele Jugoslavije. Prema njegovom testamentu obrazovana je Zadužbina Ive Andrića kojoj su pripala sva sredstva od autorskih honorara, kao i piščeva ušteđevina.
Svoju prvu pesmu "U sumrak" objavio je 1911. godine u "Bosanskoj vili". Naredne godine započeo je studije na Mudroslovnom (filozofskom) fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. Školovanje je nastavio u Beču, a potom u Krakovu gde ga je zatekao Prvi svetski rat.
Po izbijanju rata vratio se u zemlju. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija ga je uhapsila i odvela u šibenski, a potom u mariborski zatvor u kojem će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Za vreme boravka u mariborskom zatvoru, Andrić je intenzivno pisao pesme u prozi.
Po izlasku iz zatvora, Andriću je bio određen kućni pritvor u Ovčarevu i Zenici u kojem je ostao sve do leta 1917. godine.
Andrić je imao veoma uspešnu diplomatsku karijeru: godine 1920. bio je postavljen za činovnika u poslanstvu u Vatikanu, a potom je radio kao diplomata u konzulatima u Bukureštu, Trstu i Gracu.[2] U to vreme objavio je zbirku pesama u prozi "Nemiri", pripovetke "Ćorkan i Švabica", "Mustafa Madžar", "Ljubav u kasabi"...
U periodu između Prvog i Drugog svetskog rata nalazio se na funkciji opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika jugoslovenske vlade
u Berlinu (1939). Prisustvovao je potpisivanju pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu u dvorcu Belvedere 25. marta 1941. Po izbijanju Drugog svetskog rata, zbog neslaganja sa vlastima u Beogradu podneo je ostavku na mesto ambasadora i vratio se u Beograd. Za vreme Drugog svetskog rata živeo je povučeno u svom stanu u Beogradu (na Zelenom vencu), ne dozvoljavajući bilo kakvo štampanje i objavljivanje svojih dela. U isto vreme napisao je svoja najbolja dela koja će kasnije doživeti svetsku slavu. U periodu od 1944. do 1954. obavljao je više društvenih funkcija, što je zabeleženo u knjizi "Angažovani Andrić 1944-1954". Godine 1954. postao je član Komunističke partije Jugoslavije i prvi predsednik Saveza književnika Jugoslavije. Prvi je potpisao Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godine štampao je u Matici srpskoj roman "Prokleta avlija". Oženio se 1958. godine Milicom Babić-Jovanović.
Public
NOBELOVA NAGRADA
Ivo je 10. decembra 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za roman "Na Drini Ćuprija".
Najveće svetsko priznanje u oblasti književnosti Andriću je u stokholmskoj dvorani Koncertne palate Švedske akademije dodelio član akademije dr Anders Esterling.
Čuveni Andrićev govor na dodeli ostao je upamćen za sva vremena.
- Moja domovina je zaista mala zemlja među svetovima, kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila. Svojim priznanjem vi ste bacili snop svetlosti na književnost te zemlje i tako privukli pažnju sveta na njene kulturne napore i to upravo u vreme kad je naša književnost nizom novih imena i originalnih dela počela da prodire u svet, u opravdanoj težnji da svetskoj književnosti i ona da svoj odgovarajući prilog. Vaše priznanje jednom od književnika te zemlje znači nesumnjivo ohrabrenje tom prodiranju. Stoga nas ono obavezuje na zahvalnost, i ja sam sretan što vam u ovom trenutku i sa ovog mesta, ne samo u svoje ime nego i u ime književnosti kojoj pripadam, mogu tu zahvalnost jednostavno, ali iskreno da izrazim - rekao je Andrić tom prilikom.
Planeta
RUSKI POTEZ SA "ISKANDERIMA" ZAPREPASTIO SVET: Javio se bivši general - "To je apsurdno" (FOTO)
126. 04. 2024. u 16:21
226. 04. 2024. u 16:21
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.