VASPITAČICA DOBILA DIJAREJU, A PET DANA KASNIJE BILA JE MRTVA! Lekari su bili ŠOKIRANI KADA SU OTKRILI UZROK

Pixabay

14:32 Ljubav i zdravlje 0

Informer/CNN | 14. 11. 2019.

VASPITAČICA DOBILA DIJAREJU, A PET DANA KASNIJE BILA JE MRTVA! Lekari su bili ŠOKIRANI KADA SU OTKRILI UZROK

Svakih 15 minuta neko u Americi umre od infekcije izazvane nekom od superbakterija koje su otporne i na najsofisticiranije antibiotike, navodi se u novom izveštaju američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC)

To je oko 35.000 smrtnih slučajeva svake godine čiji je uzrok infekcija baktekterijama otpornim na lekove.

Na listi "hitnih pretnji" nalazi se pet bakterija otpornih na lekove, među kojima su dva nova soja u odnosu na izveštaj iz 2013. godine

Istraživanja pokazuju da su klice bakterija "postale vešte" u tome kako da nadjačaju antibiotike.

U izveštaju se navodi da su fatalne infekcije u bolnicama smanjenje, dok su se povećale one koje možemo da zakačimo bilo gde.

Ovo je problem koji na kraju pogađa sve nas  -rekao je Majkl Krejg, viši savetnik CDC-a za rezistenciju na antibiotike.

Ubičajeno mišljenje je da bakterije napadaju slabe, starije ljude ali činjenica je svako može da se zarazi.

Pegi Lilis je bila zdrava i aktivna 56-godišnja vaspitačica iz Bruklina, koja se probudila jednog jutra  sa teškom dijarejom.

- Budući da je vaspitač u vrtiću, samo je pretpostavila da je uhvatila nešto od dece ili se možda otrovala hranom. Nije mislila da je to ozbiljna pretnja. Niko od nas to nije mislio - seća se njen sin Kristijan.

Pet dana kasnije Pegi je bila toliko bolesna da se jedva mogla da se pomeri, primljena je na odeljenje intenzivne nege. Imala je klostridijum dificile, jednu od bakterija sa liste.

RASEKLA JE CRNI LUK I NAMAZALA PO VRATU PRED SPAVANJE Kada je otišla kod doktora, bila je ZAPANJENA

Shutterstock

Lekari su joj dali najjače antibiotike, ali umrla je sledećeg dana - manje od nedelju dana nakon što se razbolela.

Kristijan kaže da nikada neće tačno znati gde ili kada je njegova majka pokupila bakteriju, ali prema izveštaju Centra, infekcija obično sporedni efekat uzimanja antibiotika, koji zajedno sa ubijanjem loših mogu ubiti i dobre bakterije koje pomažu u borbi protiv infekcija.

Ljudi koji uzimaju antibiotike imaju 7 do 10 puta veću verovatnoću da dobiju klostridiju.

Dva dana pre nego što se razbolela, Pegi je zubar propisao antibiotik "klindamicin" kako bi sprečio infekciju korena zuba. Na obdukcionom nalazu je kao uzrok bolesti navedeno "posledica antibiotske terapije za stomatološki postupak".

Na listi najopasnih baketrija klostridijum dificile je najsmrtonosnija klica otporna na antibiotike, koja u SAD uzrokuje 12 800 smrtnih slučajeva godišnje.

Druga dva mikroba na listu su 2013. su Enterobacteriaceae otporne na karbapenem ili CRE i Neisseria gonorrhoeae otporne na lekove, seksualno prenosiva infekcija.

Ove godine, CDC je dodao još dve: bakteriju, otpornu na karbapenem Acinetobacter i gljivicu Candida auris.

NISMO NI SVESNI! Ove navike samo pogoršavaju PREHLADU!

Innformer DN

Odgovor na krizu otpornosti na antibiotike nije snažniji antibiotik, navodi se u novom izveštaju. Novi antibiotici polako dolaze na tržište, a bakterije će ih jednog dana učiniti neefikasnim, napominje direktor CDC-a dr Robert Redfild u svom izveštaju.

- Moramo usvojiti agresivne strategije koje sprečavaju klice i infekcije pre svega. Ključno je  koristiti manje antbiotika kako bi bakterije imale manje mogućnosti da se na njih adaptiraju - napisao je Redfild.

CDC procenjuje da je otprilike trećina recepata za antibiotike u hitnim i lekarskim kancelarijama data za infekcije koje im nisu potrebne. To je 47 miliona nepotrebnih recepata za antibiotike svake godine. Neki stručnjaci krive lekare da popuštaju zahtevima pacijenata za antibioticima za infekcije koje nisu izazvane bakterijama, kao što su virusna grlobolja i infekcije sinusa.

Otpornost bakterija se takođe povećava i kada se u lečenju životinja preterano koriste antibiotici. 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]