Foto: S. K.
Društvo
Za Novu godinu išli su po kućama i pevali! Čak i odžačari i poštari!
S novim tehnologijama nestala je slatka euforija koju danas teško stariji mogu da objasne unucima šta je značilo dobiti čestitku za novogodišnje praznike.
Prve novogodišnje čestitke pojavile su se u Engleskoj, u prvoj polovini XIX veka, a nedugo zatim ta moda se proširala i na ostali deo sveta. Informer
- Kada je reč o Novom Sadu, od polovine 19. veka raznosači novina, poštari i odžačari imali su običaj da u stihovima čestitaju Novu godinu onima u čije su kuće zalazili. Obično su to usmeno govorili ili su pesme štampali u vidu letaka ili na razglednici, deleći to svojim "mušterijama", a slanje poštom je bila ređa praksa – kaže za Informer Zoran Knežev, hroničar i autor više knjiga o prošlosti Novog Sada.
Knežev ističe da je između dva rata bilo u modi slanje čestitki za Božićne praznike. Informer
- Tek nakon Drugog svetskog rata ozbiljnije se pristupilo slanju čestitki za Novu godinu putem pošte, da bi kulminaciju dostiglo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka – objašnjava naš sagovornik.
Jedna od retkih poznatih i sačuvanih starih novosadskih čestitki je pronađena u časopisu "Sedmica" za 1854. godinu. Autor je bio Arsenije Pajević, "raznositelj Srbskog Dnevnika i Sedmice", dnevnog lista i nedeljnog časopisa, koji su tih godina izlazili u Novom Sadu.
- Pajević je kasnije bio jedan od naših poznatih zadužbinara, a takođe je bio i poznati knjižar i za sobom je ostavio i nekoliko knjiga putopisa – ističe Knežev.
Ovako je bilo...
Novinar i zadužbinar Arsenije Pajević napisao je i poetsku novogodišnju čestiku, a deo stihova glasi:
... Ja pred tobom smiren stupam
Zle i dobre glase nosim.
Sad o Novoj godinici
Na čašicu vina prosim.
Pa mi sada nemoj reći:
"Čekaj sinko, čekaj samo
Znaj, svako te dobro znalo!
Da nerado mi čekamo".