Višnja iz Gračaca je popadija i blogerka! A kakve tek recepte ima!

Instagram profil @popadijaovde, koji ona vodi, zamišlila je kao svojevrsni servis kojim na savremen način približava život jedne svešteničke porodice i odgovara na brojna pitanja pratilaca o značaju posta, odlasku u crkvu, verskim praznicima ili hodočašćima.

Na njenoj stranici uz savete o duhovnosti i nedoumicama u vezi sa običajima, možete dobiti ideju za pripremu jela, jer je Višnja vešta i u kuhinji i redovno objavljuje svoje recepte.

- U našoj porodici prevashodno je važno da budemo za praznike u crkvi. Da proslavimo liturgijski svaki praznik u toku te crkvene godine, a manje obraćamo pažnju na konkretno neke stvari koje su narodni običaji. Ali volimo da ono što znamo ili smo nasledili negde od svojih predaka pomalo i uključimo u našu porodicu - rekla je Višnja za RTS.

Informer

Instagram stranica je rasla spontano. Čekajući da se zaposli u struci, dosta vremena je trošila na učenje o društvenim mrežama.

– Bila sam razočarana što ne mogu da se zaposlim, pa mi je Instagram u neku ruku pomogao da se osećam korisno, otvorio mi je mnoga vrata - ispričala je ranije Višnja.

Vrlo brzo se ispostavilo da je ljudima zanimljivo to što piše pa su je sem "običnih ljudi", primetili i mediji, autori kulinarskih emisija...

U uređivanju sajta pomaže joj najstarija ćerka Irina koja kaže da je zbog bloga majka popularnija među njenim drugaricama iz škole. 

- Ovde se rodilo troje od naše četvoro dece, od kada smo na parohiji. Tako da su ljudi prepoznali nas kao ljude koji žele ovde da rade i da stvaraju. Mislim da je i u tom smislu moj blog pomogao jer ipak društvene mreže i taj digitalni svet je sada svet u kome se mi jedni drugima najčešče i najviše obraćamo - dodala je Višnja.

Deca, pogotovo Irina i Nika koje su muzički nadarene, sa radošću prihvataju obaveze u domu u kojem se slavi i obeležavaju verski praznici, ali i u crkvi gde se uključuju u molitvama.

A šta kaže o najmlađem, sinu? Na svom blogu, prošle godine, nekako u ovo vreme, zabeležila je i ovo: 

- Neka ostane ubeležen u elektronskom dnevniku jedne popadije dan kada je sin prvi put rekao: "Tata, mogu ja da budem sveštenik"? (2 godine i 3 meseca). Tata je rekao da može, mami se malo steglo oko srca. Mali je da mu kažem da se samo molim Bogu da ga vodi putem spasonosnim , koji god mu poziv bio. A tek da pričam šta sam mu još pod grudima pomislila. Daće Bog da budeš čovek, sine moj!