Na Krstovdan morate da uradite jednu stvar! Cele godine ćete imati sreće ako ispoštujete ovo!

Krstovdan je praznik koji pravoslavni vernici proslavljaju dva puta godišnje, prvi se obeležava 18. januara, a drugi, jesenji Krstovdan proslavlja se 27. septembra. Ovaj dan se obeležava u slavu časnog krsta, a jedan od najvažnijih običaja jeste ustanovljen post.

Post podrazumeva dve faze - duhovni i telesni.

Duhovni post, koji je i značajniji od telesnog predstavlja uzdržanje od loših misli i dela, već vežbanje ljubavi, mira, sloge i strpljenja.

Telesni post se odnosi na izbegavanje namirnica životinjskog porekla, kao i ulja, vernici uglavnom praktikuju post na vodi.

U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da se na Krstovdan jedu grožđe i hleb. Period posta podrazumeva trud da se stekne unutrašnji mir, ali i čišćenje i tela i duše.

Za ovaj praznik se vezuje uzrečica još iz starih dana koja glasi - "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti!"

Foto: Printscreen

Pored praznika, na ovaj dan se praktikuje i molitva. Izbegavaju se fizički poslovi, ali ne da se ne bi radilo, već da bi ljudi tokom dana imali vremena za molitvu.

Na zimski Krstovdan se sveti vodica, a i na jesenji, prema običaju treba u dom uneti osveštan bosiljak, biljku za koja se veruje da štiti dom od negativne energije i simbolizuje mir.

Za Krstovdan treba jesti grožđe, jer je ovo voće simbol slatke pobede, plodnosti i obilja, a smatra se da oni koji ga na ovaj praznik jedu privlače sreću i obilje. Još jedan običaj zadržao se do danas, a to je da na Krstovdan treba vratiti sve dugove.

Podsetimo, tri velika praznika nižu se jedan za drugim, svaki sa svojim verovanjima i običajima, a svi su u vezi sa krštenjem Isusa Hrista. U subotu se slavi Krstovdan, u nedelju Bogojavljenje, a u ponedeljak sveti Jovan Krstitelj.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.