Jelena je postala majka sa 45 godina! Ovo je njena priča o borbi za potomstvo: Gušila sam se zbog velikog stresa

Centar njihovog sveta je njihova sada dvoipomesečna ćerkica.

- Rođenje deteta smatram božijom promišlju. Meni su moja ćerka i moj suprug dar od Boga. Ja sam dugo bila sama i u mojoj četrdesetoj godini smo se nas dvoje pronašli. Kada smo krenuli u borbu za potomstvo okrenula sam se molitvi i veri. Možda neko ne veruje, ali mislim da je božija volja bila da uspemo da dobijemo dete - kaže Jelena.

Ona je kazala da su prvu vantelesnu oplodnju uradili u Novom Sadu, drugu u Nišu, a treću koja je bila uspešna u Solunu. Za treću vantelesnu oplodnju dobili su novčanu pomoć niške opštine Medijana i to je razlog što je ona nedavno sa bebom posetila opštinu i zahvalila se na sredstvima dobijenim iz fonda "Sveta Petka".

 - Onog momenta kada smo otputovali u Solun i kada sam otišla na tu vantelesnu oplodnju, znala sam da ću uspeti, imala sam taj predosećaj! Trudnoća je vođena u medicinskim kartonima kao visokorizična, ali ja je nisam tako prihvatala. Prva tri meseca sam imala terapiju sa puno hormona, plus terapiju koju mi je prepisala hematolog dr Dragana Marković zbog visokog D dimera. Od petog meseca su mi vrednosti D dimera bile bolje, nisam više dobijala fraksiparine i mogla sam da putujem - izjavila je naša sagovornica.

Informer

Na iznenađenje lekara, dodala je, uspela je da trudnoću iznese do kraja iako ima 45 godina.

- Meni je termin bio 27. januar, a porodila sam se 23. januara. Kada je vantelesna oplodnja u pitanju, mnoge trudnice, čak i one mlade porode se u 38. nedelji. Carskim rezom me je porodio doktor Ranko Kutlešić i to je proteklo je bez ikakvih problema. Već 12 sati nakon porođaja sam mogla da ustanem iz kreveta i prošetam hodnikom, kao da pozovem medicinske sestre kada je drugim porodiljama bila potrebna pomoć - govori Jelena.

Posle rođenja Vasilije njihov život potpuno se promenio, imaju mnogo više obaveza nego ranije, ali im ništa nije teško.

- Moj savet parovima koji kreću u borbu za potomstvo je da budu spremni na veliku i tešku borbu. Zbog svih tih lekova i hormonske terapije, ženi je potrebna velika podrška supruga, a i ona sama mora da bude jaka. Ima padova i to velikih, a psihološki pritisak je ogroman. Ja sam jednom imala taj pad, posle neuspele prve vantelesne oplodnje. Imala sam osećaj da ću se ugušiti, mislila sam da mi je "proradila" štitna žlezda, ali bilo je to gušenje zbog velikog stresa - nastavlja i iste da je uverena da se žene koje ne mogu da se ostvare kao majke, posle nekog vremena osećaju kao da imaju neki hendikep.

Sa iskustvom koje ima u borbi za potomstvom, dok ljubi svoju malenu Vasiliju, kaže da Niš ima odlične stručnjake i divne lekare, kao i Novi Sad i Solun, ali da su uslovi u kojima oni rade i u kojima trudnice borave neadekvatni.