POLAZAK U ŠKOLU STRES ZA PRVAKE! Psiholog daje savete kako da opustite decu, OVO SU KLJUČNI MOMENTI!

Prvi je septembar, dan kada veliki broj đaka kreće u osnovnu školu. Prema mišljenju brojnih psihologa, ovaj događaj može da bude veoma stresan u životu sedmogodišnjaka. Psiholog Jovana Stojković kaže da strah, ipak nije jedina emocija koju deca osećaju.

- Jeste to jedna stresna situacija, kako za njih, tako i za roditelje ali ne postoji niko ko je tog dana više motivisan za polazak u školu nego sami prvaci i negde kroz rad uviđam da su mnogo više pod stresom roditelji i da imaju veliku ulogu u tome na koji će način deca doživeti taj prvi septembar.

Kod nekih prvaka strah preovlada uzbuđenje, a naša sagovornica pojašnjava kako roditelji mogu pomoći detetu da pobedi to osećanje.

- Roditelji imaju godinu dana od predškolskog uzrasta da rade sa svojom decom, da im približe situaciju. U mnogim školama postoje i radionice, vesele subote, gde se deca odvode u školu, da vide kako izgleda ta atmosfera. Ono što bih ja napomenula, a što roditelji često rade jeste da decu zastrašuju: „Videćeš ti kada kreneš u školu, šta će tebi učiteljica da kaže, tada će da te dovede u red“. To je nešto što ne treba da radite. Polazak u školu je jako lep događaj i na sve nas to ostavlja doživotni trag i pečat. Prvi susret je veoma bitan i tu treba da nastupi učiteljica koja preuzima odeljenje.

Informer

Na učiteljicama i učiteljima je velika odgovornost, a Stojkovićka pojašnjava šta sve oni moraju da preduzmu.

- Učiteljica bi trebalo da sagleda svačije kognitivne sposobnosti, iz koje primarne porodice dete dolazi, iz kojih životnih uslova. One budu pripremljene i od strane PP službe koju čini tim psihologa i pedagoga. Ja smatram da nisu uvek ključne ni te kognitivne sposobnosti koliko je važno da sagledamo u kom emotivnom stepenu i u kojoj emotivnoj zrelosti se nalazi dete. Imamo decu koja su kognitivno spremna, ali emotivno nezrela za susret sa nekim novim poduhvatima.

Psiholog napominje da ne treba da se ljutimo na svoju decu ako su uplašena, emotivnija nego inače, već da treba da preduzmemo sve mere kako bi im olakšali polazak u prvi razred.

Opravdano je da dete ima strah od nečeg novog, kao što i mi odrasli imamo strah kada se suočavamo sa nečim novim, ali nastavnica bi trebalo da bude upućena da je dete emotivnije, ranjivije. Znači, kada je dete emotivnije i pod određenim stresom zbog polaska u školu trebalo bi da bude obavešten nastavnik, koji će pratiti kako dete doživljava novu situaciju i biti mu podrška.