Foto:
Društvo
MNOGI ČINE GREH, A NISU NI SVESNI! Šta uraditi sa svećom i žitom dan nakon slave? Sveštenici kažu da postoje pravila
Sveća i njena svetlost simbolizuju svetlost Hristove nauke. Sveća gori celog dana na dan slave, a kada želimo da je ugasimo to činimo sa slavskim vinom, a prethodno se prekrstimo.
Ipak, prema propovedanjima sveštenika slavska sveća koja jeu uglavnom dosta velika i ne dogori na sam dan slave, kada se ugasi stavlja se pred ikonu ili na neko drugo mesto u kući.
Običaj je da tu stoji do sledeće godine, a pali se prilikom zajedničkih porodičnih molitvi. Ako i dan nakon slave imate goste valjalo bi da se pomolite Bogu i upalite sveću.
Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se slavi, za zdravlje i napredak doma i njegovih ukućana, ali prvenstveno za pokoj duša svih predaka u tom domu.
Vernici treba da znaju da se žito služi za duše upokojenih predaka. Pšenično zrno u hrišćanstvu je simbol večnog života, smrti i vaskrsenja, kada se seje ono umire i klija, ali iz njega se rađa novi život koji donosi stostruki rod. Žito se služi gostima i ukućanima dok se ne pojede, jer je greh da se baci.
ISTO JE SA SVEĆOM I ŽITOM NAKON SVETOG NIKOLE
Hrišćani veruju da je Sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešavaju od njegovih čudotvornih moštiju iz kojih neprestano izbija sveto miro, kojim se leče bolesnici.
Bonus video: