SRBI SVE MANJE GOVORE SRPSKI! ZAŠTO? PA, ZATO ŠTO NAM JE SOPSTVENI JEZIK, ISTORIJA I KULTURA POSLEDNJA RUPA NA... Hoće li se i kada to promeniti?!

Kaže da se boji da, ako bi u nacionalnim udžbenicima bili samo nacionalni pisci, koji su pisali samo srpskim jezikom, da nas to ne bi odvelo na pravi put.

Ni nakon nedavne izjave novog direktora "Službenog glasnika" Mladena Šarčevića nije jasno kako će izgledati nacionalni udžbenici, niti šta će se tačno u njima nalaziti. Jasno je da treba da sadrže lekcije iz oblasti nacionalne istorije i da bi trebalo da budu u upotrebi od 1. septembra. Koliko će ih biti, za koje razrede, kome će biti obavezni, još nije poznato.

Vladimir Milojević je već četvrtu godinu zaredom najuspešniji metodičar među profesorima srpskog jezika.

Ističe da nije sasvim siguran u značenje, kako kaže "sintagme  nacionalni udžbenik", šta ona tačno podrazumeva. 

- U kojoj meri bi se nacionalni udžbenik razlikovao od već postojećih koje imamo na tržištu i kojih nije uopšte malo. Moram da naglasim da je u Srbiji štampanje udžbenika postalo ozbiljan biznis. U sedmom razredu osnovne škole imamo čak devet ili deset čitanki, odnosno gramatika različitih izdavača. Nisam siguran da nam je toliko potrebno - ukazuje profesor.

S druge strane smatra da, ako prosvetni sistem želi da poboljša kod učenika nacionalnu svest da bi to moglo da se uradi na drugi način.

- Taj drugi način je u prvom redu povećanje broja fonda časova koji se tiču maternjeg jezika. Stručna javnost na to odavno skreće pažnju. Srbija je zemlja koja ima najmanji broj maternjeg jezika u odnosu na druge zemlje u regionu - naglasio je Milojević.

Ističe i da u Rusiji imaju skoro duplo više časova maternjeg jezika nego u Srbiji. U prvom ciklusu obrazovanja u Srbiji đaci od prvog razreda imaju pet časova maternjeg jezika, od šestog do osmog četiri, u gimnazijama od tri do pet časova, u zavisnosti od stručnog smera.  

U srednjim stručnim školama su, navodi tri, a negde čak i dva časa maternjeg jezika.

To je, ističe, apsolutno nedovoljno da bi se obradio tako ozbiljan nastavni sadržaj. 

Koliko "nacionalnog" već ima u srpskom jeziku u gimnazijama

Milojević smatra da, ne samo u gimnazijama nego i u drugim školama, "nacionalnog" ima sasvim dovoljno i da je dobro što je to tako. 

- Ne možemo ni zamisliti da se obrađuje epoha romantizma u drugom razredu, a da ne pomenemo i ozbiljno ne obradimo Zmaja, Njegoša, Vuka, Branka Radičevića... S druge strane u tim udžbenicima morali bi da se zabavimo i Bajronom, Hajneom i raznim drugim piscima romantizma - smatra profesor.

Kaže da se boji da, ako bi u nacionalnim udžbenicima bili samo nacionalni pisci, koji su pisali samo srpskim jezikom, da nas to ne bi odvelo na pravi put. 

- Rusi su nešto pametno uradili i dali su svom maternjem jeziku nadpredmetni status. Postoji takva inicijativa koja nažalost nije zaživela kod nas. A to znači da bi to trebalo da bude predmaternji predmet kome ćete dati jednu posebnu pažnju, posebno negovati i izučavati u školama, kako bi nam učenici ilazili iz škola funkcionalno pismeni - smatra Milojević. 

Informer

Nije važno samo da se u srednjoj školi obrađuju književna dela, već je neophodno, ukazuje profesor  da se radi i gramatika, jezička kultura, funkcionalna pismenost.

Pita se i otkud u gimanzijama u drugoj godini 17 ili 18 predmeta, jer smatra da je to velika nepravda i veliki pritisak prema učenicima.

Nedostataka profesora ozbiljan problem

- Škola nije neozbiljna, ali školi, profesorima treba vratiti poljuljani autoritet. Učenicima su data možda prevelika prava, manje obaveza, imamo jednu hiperprodukciju vukovaca - upozorava Milojević.

Smatra da bi se različitim mehanizmima, zakonskim aktima, razumevanjem i poboljšavanjem ne samo materijalnog položaja već i vraćanju autoriteta profesorima i poverenja poboljšao prosvetni sistem. 

- Srpsko školstvo se u ovom trenutku suočava s ozbiljnim problemom nedostatka kadra. Imate situaciju da u školama i u gradskim i u seoskim sredinama nema ko da predaje matematiku, računarstvo, informatiku a uskoro neće imati ko da predaje srpski jezik i kljiževnost, a bojim se u dogledno vreme i ostale predmete - upozorio je profesor Milojević.

Misli da bi prosvetna vlast trebala veoma da se zamisli nad tim pitanjem i da nešto preduzme.