Foto: printscreen
Društvo
OCA MI ODVELI U ŽUTU KUĆU, DA MI JE BAR KOST DA GA SAHRANIM! Potresna ispovest Katarine Vitoševeić iz Orahovca
Moj otac Siniša nestao je 23. juna 1999. godine, kada sam imala samo dve godine. Krenuo je sa prijateljem Gradimirom Majmarevićem u njegovu vikendicu da mu pomogne oko živine. Na putu između Velike Hoče i Orahovca presrela su ih četvorica naoružanih pripadnika OVK i nasilno ih ugurali u auto. Od tada ne znamo ništa o njemu. Sumnja se da je odveden u Albaniju i da je bio žrtva trgovaca organima.
Svaki dan je agonija
Teško je živeti svaki dan u agoniji i ne znati šta se zapravo dogodilo sa mojim ocem Informer
Katarina Vitošević
Traži istinu
Ovako u potresnoj ispovesti za Informer priča Katarina Vitošević (26), ćerka nestalog Siniše, koja ne odustaje od borbe da sazna šta se desilo sa njenim ocem.
- Moju porodicu i mene drži nada već 20 i više godina da ćemo makar nešto pronaći ili saznati o mom ocu. Sumnja se da su ga odveli u Albaniju u "žutu kuću" i da je bio žrtva trgovine organima. Za "žutu kuću" sam saznala iz priča, novina i medija, i sama sam počela da istražujem. Želim da znam šta mu se dogodilo. Makar jednu kost da imamo da ga sahranimo kako je red i onda da znamo da je kraj. Teško je živeti svaki dan u agoniji i ne znati šta mu se zapravo dogodilo - kaže Katarina.
Ona navodi da njena porodica već dve decenije samo želi da otkrije istinu.
- Te 1999. godine situacija na Kosovu i Metohiji je bila veoma teška, ne samo zbog rata koji se uveliko dešavao, već i zbog čestih otmica Srba. Živelo se u strahu, i informacije o otetim Srbima se nisu tako lako delile među građanima. Moja majka je nakon nekog vremena saznala od ljudi iz Orahovca da su za vreme otmice moga oca u blizini bila dva svedoka, jedan Srbin i jedan Albanac. Međutim, oni nisu smeli ništa da pričaju, tako da smo detalje otmice saznali od drugih meštana - objašnjava Katarina.
U to vreme snage Kfora su bile raspoređene po čitavom Kosovu i Metohiji. Nakon saznanja da je Siniša otet, Katarinina porodica je tražila pomoć od Kfora, kao i od stranih medija koji su se tada nalazili na Kosovu i Metohiji.
- Moja majka je bila u strahu da ide i sama traži tatu. Ona se obratila francuskim medijima, ali nije ništa mogla da sazna. Jedina informacija koju smo imali u tom trenutku bila je o kolima moga oca. Njegov auto je viđen ispred nekadašnjeg Vatrogasnog doma u Orahovcu, gde je stajao narednih par dana. Posle toga se gubi trag automobilu, kao i mom ocu i njegovom prijatelju Gradimiru - kaže Katarina.
Informer
Vreme je prolazilo, a porodica nije dobijala nikakve informacije koje bi otkrile gde se nalazi njihov otac, suprug, brat, sin...
- Do nas su dolazile mnoge dezinformacije. Svakakve priče smo čuli, ali mama i ostatak porodice nisu smeli da "kopaju" po tim tragovima. Vremenom smo došli do informacije da je tata viđen na teritoriji severne Albanije, ali to nikada nismo mogli da utvrdimo sa sigurnošću. Jedina informacija bila je da je otet od strane samozvane "oslobodilačke vojske Kosova". A sigurna sam da je otet samo zato što je Srbin - priča naša sagovornica.
Teško je živeti bez tate
Katarina je imala svega dve godine kada je njen otac otet.
- Detinjstvo i odrastanje bez oca su izuzetno teški. Stalno sam se pitala šta se dogodilo, gde je on sada, šta se desilo sa njim. I dalje se to pitam, i uporno se nadam da ću jednog dana saznati istinu. Moj brat i ja smo odrasli bez oca. Života sa tatom se jedva i sećam jer sam bila mala. Gledam fotografije... - kaže Katarina.
Ne gube nadu
Porodica, kaže Katarina, nikada nije gubila nadu i verovala je da je Siniša živ.
- U jednom trenutku smo čuli da je dogovorena neka razmena vojnika. Ponadali smo se da tatu drže zatočenog zbog "menjanja" za nekog njihovog vojnika. Ali to se, nažalost, nije desilo... - kaže ćerka nestalog Siniše.
Porodica nestalog Siniše već 24 godine traga za dokazima koji će ih dovesti do njega. Iako mnogi smatraju da je prošlo dosta vremena, oni i dalje veruju da će pronaći neki trag koji će ih odvesti do kraja njihove tragične priče.