Foto: Shutterstock
Društvo
Lekari savetuju kako se hraniti za vreme praznika i nakon posta: Evo koja jela treba izbegavati!
Prvi maj, Vaskrs i Đurđevdan - tri velika praznika ove godine su se zaređala u šest dana. Na prazničnoj bogatoj trpezi obavezno se nalaze svakojake đakonije od predjela, salata, raznih vrsta mesa, pečenja, kolača, torti, a uz sve to - za Vaskrs su tu i kuvana jaja. Kada se ljudi nađu pred tolikom ukusnom, ali umnogome i masnom hranom teško se mogu iskontrolisati.
Zato nakon obilnih obroka neki muče muku s prejedanjem, koje, prema rečima stručnjaka, može biti opasno po zdravlje.
Teška hrana
Prof. dr Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu i profesor fizičke hemije, kaže za Kurir da hrana koja ima visok sadržaj masti odlaže pražnjenje želuca.
- Najvažnije je izbegavati hranu koja je prerađena, konzervirana, kao i hranu koja ima visok sadržaj masti poput pomfrita, čipsa, krofni, hamburgera, odnosno sve ono što je pohovano u fritezi. Od mlečnih proizvoda možemo koristiti jogurt, mladi sir, kiselo mleko, pavlaku, ali treba izbegavati punomasni kačkavalj, posebno dimljeni, velike količine mleka i sladoled. Nemasno meso i plavu morsku ribu je preporučljivo koristiti, ali zato treba izbegavati dimljeno, masno meso, pohovano u fritezi, proizvode od mesa s velikom količinom aditiva i soli - savetuje prof. dr Stanišić.
Informer
Kao jednu od posledica prejedanja navodi gorušicu i ističe da nakon obroka treba izbegavati ležanje.
- Manifestuje se pečenjem i žarenjem iza grudne kosti, podrigivanjem, suvim kašljem, promuklošću, grebanjem u grlu i osećajem kiseline u ždrelu. I u tom slučaju je potrebno izbegavati visokomasnu hranu jer ona opušta kružni mišić na prelazu jednjaka u želudac i tako olakšava vraćanje želudačne kiseline u jednjak. Treba izbegavati horizontalan položaj neko vreme posle jela, jake steznike i kaiševe, prejedanje, velike količine supe ili čorbe koje uz prateći obrok zapreminom opterete želudac, od alkohola treba posebno izbegavati vino i pivo, gazirane sokove i brzu hranu - ističe prof. dr Stanišić.
Međutim, gastritis i osetljivost dvanaestopalačnog creva često mogu biti izazvani sezonskim promenama u ishrani, posebno prelaskom na obilniju upotrebu sirove hrane i dijetetskih vlakana tokom proleća.
- Iako ove promene mogu biti korisne za opšte zdravlje zbog visokog unosa vitamina, minerala i vlakana, one takođe mogu predstavljati izazov za varenje. Naglo povećanje unosa sirove hrane i vlakana može izazvati nadutost, gasove i nelagodnost u želucu, što je posebno izraženo kod osoba s prethodno postojećim stanjima kao što su gastritis ili osetljivost gastrointestinalnog trakta.
Uz roštilj savetuju mladi luk
Gastroenterolog prof. dr Vojislav Perišić objasnio da prejedanje znači uzimanje hrane s mnogo kalorija, ugljenih hidrata i masti.
- Taj višak se ne sagoreva i deportuje se u vidu masti kad osoba počne da se goji. Osećaj sitosti, punoće i zadovoljstva posle obroka u želucu je prvi alarm kada treba stati s hranom. Dakle, kako se ne bismo prejedali, moramo da sledimo osećaje organizma - kaže prof. dr Perišić i dodaje:
- Što se tiče prelaska s posta na jaču hranu, treba je postepeno uvoditi. Meso, jaja i poslastice koji se nađu u tanjiru mogu da dovedu do problema s varenjem. Ni s roštiljem ne treba preterivati. Uz roštilj savetujem i luk. Masnoća je prooksidantni bum, a antioksidans iz mladog luka to neutrališe. Povrće treba da kombinujemo uz tešku hranu, dobijamo i vitamine, i onda smo mirni. Što se tiče kuvanih jaja, možemo pojesti dva dnevno.