"NISAM UBIO, NOSIO SAM TELO..." Velja Nevolja u lošem stanju, iza rešetaka STRAHUJE OD ONOGA ŠTO BI SAUČESNICI MOGLI DA OTKRIJU

Kako prenosi "Blic", iza rešetaka je zavladala nervoza, a zabrinuti Belivuk kao najveću pretnju sada vidi članove grupe koji nisu direktno mučili i ubijali žrtve, ali jesu saučesnici jer su nakon zločina nosili tela ili ih mleli u kući strave u Ritopeku. Nevolja strahuje da će upravo oni progovoriti kako bi pokušali da sebi izdejstvuju manje zatvorske kazne.

Izvor iz istrage navodi da je poslednjih nekoliko dana Belivuk loše.

- Pokazuje nervozu i zabrinutost. Strahuju od članova koji nisu direktno učestvovali u ubistvima, boje se da će "progovoriti" - kaže sagovornik.

Pometnja u grupi

U ovom trenutku praktično svaka nova informacija o zločinima i kriminalnim poslovima ovog klana je "cementiranje" presude, ali i otkrivanje širih poslova sa narkoticima u kojima su Belivuk i Miljković bili samo jedan deo velike mreže.

"Blicov" izvor kaže da u celom vrhu beogradskog dela grupe vlada prava pometnja. S druge strane deo pripadnika klana koji nisu ubijali suparnike, počinju da govore da "neće zbog 'Marka psihopate' (Miljković) da leže više nego što bi mogli dobiju".

Kako navodi, nekoliko pripadnika klana smatra da bi svedočenjem o zločinima u kojima nisu učestvovali mogli da smanje svoje kazne.

- "Nisam ubio, nosio sam telo... Umesto 40 godina, mogu da dobijem 10". Tako su počeli da razmišljaju - otkriva izvor.

Belivuk je, kako navodi naš izvor, bio ubeđen da njegov slučaj neće krenuti ovim tokom.

- On je slepo verovao advokatima koji su ga uveravali da nema slučaja, da nema ničeg. Belivuk je bio apsolutno ubeđen da je bezbedan. To je sada srušena iluzija i on je u panici. U najboljem slučaju izlazi iz zatvora u kasnim sedamdesetim - kaže naš izvor.

Informer

Uzdao se u "nema tela, nema dela"

Šest meseci otkako su uhapšeni Belivuk i Miljković situacija je mnogo drugačija. Isprva su i Velja Nevolja i Miljković bili sigurni da protiv njih neće biti dokaza ni za jedno ubistvo. Verovali su u svoj model ubistava - nema tela, znači nema ni dela. U prvo vreme po hapšenju, oni su u zatvoru bili poprilično opušteni. Verovali su i da će ubrzo izaći i da nijedan čvrst dokaz koji ih može odvesti na robiju neće biti pronađen. Iz zatvora su upućivali poruke članovima grupe, kako se sumnja, preko advokata. U jednom trenutku Miljković je nabavio i telefon, koji mu je potom pronađen u ćeliji. A onda je, za vođe ove monstrozne grupe koja je osumnjičena za pet svirepih ubistava, situacija počela da se komplikuje.

Prvi znak da se njihov, kako su verovali, "odličan scenario" raspada bilo je pronalaženje snajpera i DNK tragova jedne od žrtvi klana u šteku na stadionu Partizana u Humskoj ulici. I posle toga pokušavali su da se, kako tvrde dobro upućeni izvori, "drže". Međutim, kada su saznali da je tajna prostorija u njihovoj kući strave u Ritopeku otkrivena, Belivuku je pozlilo.

Vođe svirepog kriminalnog klana su verovale da istražni organi ovu, posebno izgrađenu i ozidanu sobu, neće pronaći. Međutim, jedan od pripadnika klana postao je svedok-saradnik i otkrilo je kako se do tajne sobe, ili "mesare" i "klanice", kako su je zvali pripadnici klana, dolazi.

U njoj su pronađeni brojni DNK tragovi, mašina za mlevenje mesa, arsenal oružja i drugi dokazi koji otkrivaju šta se u ovoj sobi užasa zapravo dešavalo.