Vlasnika radija "Pingvin" izrešetala dvojica "majstora"! Kontroverznom ratnom profiteru čitulju dao i Eskobar!

Kobnog 7. oktobra 1993. u 8.15 sati Nikčevic je izašao iz službenog "mercedesa" i krenuo ka ulazu stambene zgrade "Šumadija", gde je imao kancelariju. U susret su mu išla dva čoveka, obučena u radne kombinezone.

Ne sluteći da su to ubice, mimoišao se s njima. Kada im je okrenuo leđa, jedan od njih mu je u potiljak iz neposredne blizine ispalio dva metka iz revolvera, kalibra 44. Egzekutori su tada lagano odšetali do parkiranog "juga" i odvezli se.

Policija je kasnije pronašla "jugo" u jednoj slepoj ulici, nedaleko od mesta zločina, za koji se ispostavilo da je ukraden.

Bio "težak" 50 miliona DEM, nosio "roleks" 

Ovo ubistvo prvo je u nizu nerasvetljenih likvidacija poslovnih ljudi bliskih režimu tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića. Nikčević je bio pripadnik novobogataške klase ratnih profitera, koji su uz pomoć jakih političkih veza zarađivali veliki novac.

Informer

Pre smrti tvrdio je da je "težak" 50 miliona maraka, a svoje bogatstvo isticao je nošenjem dijamantskog prstena i "roleks" sata.

Priče o tome ko bi mogao da stoji iza Nikčevićevog smaknuća idu od Jezdimira Vasiljevića, vlasnika piramidalne "Jugoskandik banke", koji ga je navodno, zajedno sa Žoržom Stankovićem i Nebojšom Salatićem, "skratio" za po nekoliko miliona maraka.

Njih trojica su odlučili da Gazda Jezdu skrate za glavu, ako im ne vrati novac. Čak se i otmica Jezdine familije u Italiji povezuje sa njima. Po ovoj priči, Jezda je bio brži od njih trojice i eliminisao ih!  

Informer

Spekulisalo se i da je Radojica glavom platio umešanost u poslove sa drogom, pa do toga da je preuzeo ljude Đorđa Božovića Giške, komandanta Srpske garde...

Nikčević je 1992. u Beograd doveo Đovanija di Stefana, slatkorečivog "biznismena" koji se predstavljao kao vlasnik filmske i avio-kompanije i bioskopa u Kolumbiji. Pričalo se da je preko njega kontrolisao tržište droge.

Zajedno su januara 1993. išli u Bogotu da bi se povezali s Pablom Eskobarom, vođom medeljinskog kartela. Ove priče je podgrejalo objavljivanje Nikčevićeve čitulje u beogradskim novinama sa potpisom Eskobara.

Svu imovinu nasledio Đovani Di Stefano!

Radojica je sarađivao i sa kriminalcima i sa policijom, sa opozicijom i sa vlašću. Hvalio se da više ne zna za koju tajnu službu radi - saveznu, srpsku ili crnogorsku, možda ga je upravo i to sedenje na više stolica i koštalo života.

Informer

Milo Đukanović, Radoman Božović, Aleksandar Knežević Knele i Arkan bili su samo neki sa spiska njegovih prijatelja. Svu imovinu i firme koje je posedovao nasledio je Đovani Di Stefano, koji je objašnjavao da time samo ispunjava amanet svog pokojnog pobratima.