Raznet bombom u automobilu! Ubistvo plaćeno 30.000 maraka?!

Eksplozivna naprava aktivirana je 24. februara 2002. u 11.10 sati u trenutku kada je Fišeković, koji je bio sam u "folksvagen ventu" bele boje, prošao raskrsnicu kod kafane "Brioni" u Kosovskoj ulici.

Od siline detonacije na kolovozu, obloženom kamenim kockama, napravljena je rupa prečnika 40 centimetara. Delovi tela stradalog bili su razbacani na desetine metara okolo! Popucala su i stakla na prozorima obližnje kuće, dok je automobil potpuno demoliran.

Pokojni Fišek je stanovao u kragujevačkom naselju Aerodrom, jedno vreme je proveo i u inostranstvu. Odranije je bio poznat policiji po sitnijim prestupima, zbog čega niko sa sigurnošću do danas nije mogao da ukaže na motive i eventualnog počinioca ovog zločina.

U centru Šumadije to je bilo prvi put da se neko ubistvo dogodilo na takav način, podmetanjem eksploziva.

Ubica iz Kolašina?

U samom gradu godinama kolaju različite verzije o pozadini ovog događaja. Prema jednoj od njih, Fišekovića je tog jutra pozvao drug i on je iz svog stana krenuo u naselje Pivara gde je često viđan, jer je tu imao prijatelje i devojku.

Pretpostavljalo se da su ga ubice više dana pratile i da su dobro znale kuda se kreće. Mnogo je činjenica koje ukazuju na to da je reč o profesionalnom ubistvu, koje je dobro organizovano i dugo pripremano, posebno jer se dogodilo u naselju gde postoji dosta ulica za nesmetano bekstvo.

Igorov otac Desimir Fišeković za života je tvrdio za medije da je Zoran Knežević Knez bio naručilac ubistva njegovog sina, a da je neposredni egzekutor izvesni "Vlahović iz okoline Kolašina". Zvanično, međutim, to nikad nije utvrđeno.

- Knežević, koji je u knjizi 'Mafija u Srbiji' opisan kao vođa narko-mafije u Šumadiji i koji je hapšen u 'Sablji' zbog veza sa 'surčinskim klanom' i Mladanom Mićićem Pacovom iz Požarevca, ubistvo mog sina platio je 30.000 maraka. Čuo sam da je bio na Jahorini, sa suprugom i dvojicom prijatelja, čekajući rezultat Vlahovićeve egzekucije. Moj sin je ubijen na najbestijalniji način - pričao je Desimir.

Mesec dana pre toga, podsetio je, Igor i Knežević su se sukobili u jednom kragujevačkom kafiću:

- Knežević je pucao u mog sina iz damskog pištolja, zalepljenog za nogu. Pogodio ga je u nogu, ali je Igor uspeo da mu otme pištolj i da ga pogodi jednim hicem. Nažalost, mesec dana kasnije je ubijen. Taj Vlahović je sada u zatvoru u Spužu zbog pokušaja ubistva. Osumnjičen je za još nekoliko pokušaja ubistva, kao i za ubistvo jednog Zagrepčanina. Sve to sam ispričao policiji koja je privodila Kneževića, ali se on vadio na alibi...

Interesantno je da je u julu 2005. Knez bio žrtva otmice, koju je beogradska policija rešila hapšenjem petorice osumnjičenih kidnapera. Knežević je tada otet kako bi u kameru priznao likvidaciju Fišekovića!

Prema tadašnjem saopštenju policije, otmičari Aleksandar Golubović Batanko, Dejan Tukić, Miloš Ćućuz, Njegoš Šoškić i Jelena Stojković iz Beograda, kao i Nemanja Savić iz Beloševca, su izvesno vreme pratili Kneževića po Aranđelovcu, a zatim otišli u selo Belosavce, odakle ga je Savić pozvao da mu vrati neki dug.

Knežević je džipom "pajero" došao u Belosavce, gde su ga otmičari na silu uspavali injekcijom koju je donela Stojkovićeva, tadašnja devojka Tukića, inače medicinska sestra na VMA.

Iz džipa su potom izvadili sve vrednije stvari i vozilo odvezli i sakrili u selo Kumodraž, dok su Kneževića odvezli u jednu kuću na Rudniku gde su ga maltretirali, zahtevajući da u kameru prizna ubistvo Fišeka. Svi su, dok je Knez davao video priznanje, bili maskirani fantomkama.

Kneževićeva supruga istog dana je prijavila njegov nestanak, posle čega je beogradska policija krenula u potragu, da bi posle dva dana ušli u trag kidnaperima i uhapsili ih. Knez je pre dolaska policije uspeo da pobegne.

Veza sa Andrijom Draškovićem

Ova grupa otmičara se, inače, dovodila u vezu sa kontroverznim biznismenom Andrijom Draškovićem. Batanko je kum Draškovića i obojica su bili u zatvoru zbog ubistva Surčinca Zvonka Plećića.

Informer

Tukić i Savić su bili pripadnici Draškovićevog obezbeđenja, a ubrzo su se i sami našli na meti naoružanih ubica. Tukića su sustigli hici, koje je on uspeo da preživi, nakon što je 24. oktobra 2004. teško ranjen u pucnjavi na autoputu, kod Kvantaške pijacu u Beogradu.

Za ovaj slučaj pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal bio je optužen Luka Bojović sa svojim saradnicima iz "zemunskog klana", ali su oslobođeni krivice zbog nedostatka dokaza.

U septembru 2009. Savić je ubijen na spavanju u porodičnoj kući. Ni njegovo ubistvo do danas nije rešeno.