Naučno dokazano! Evo kako da učinite da vaše dete bude pametnije i oštrog uma

Svaki roditelj želi da njegovo dete raste srećno i bezbrižno, ali takođe i da razvije svoju inteligenciju i izoštri um.

Magazin "Time" je preneo nekoliko naučno potkovanih saveta o razvoju detetovog mozga, koji se sigurno pomoći roditeljima (a samim tim i deci).

1. Muzika

Istraživanje pokazuje da su deca koja pohađaju časove muzike, sviraju neki instrument ili pevaju, pametnija.

U poređenju sa decom u kontrolnim grupama, deca u muzičkim grupama su pokazala veći porast koeficijenta inteligencije u punoj skali. Efekat je bio relativno mali, ali se generalizovao preko IK subtestova, indeksnih rezultata i standardizovane mere akademskog postignuća.

U stvari, muzički program pomaže svima, mladim i starim; sve veći broj istraživanja otkriva da muzička obuka daje učenicima prednosti u učenju u učionici.

2. Sport

Dobra fizička aktivnost povećava sposobnost učenja. Posle vežbanja ljudi pokupe nove reči iz rečnika 20 odsto brže.

Tromesečni režim vežbanja povećao je protok krvi do dela mozga fokusiranog na pamćenje i učenje za 30 odsto, pokazuju nova istraživanja.

3. Zajedničko čitanje

Ne dozvolite im da samo bulje u slike u knjizi dok vi čitate. Obratite pažnju na reči. Čitajte sa njima, a ne njima.

Istraživanja pokazuju da to pomaže u izgradnji njihovih veština čitanja; kada je zajedničko čitanje knjiga obogaćeno eksplicitnom pažnjom na razvoj dečjih veština i strategija čitanja, onda to služi kao efikasno sredstvo za promovisanje sposobnosti ranog opismenjavanja čak i dece u nepovoljnom položaju.

Informer

4. Deprivacija sna

Postoji korelacija između ocena koje dete dobija u školi i prosečne količine sna.

Tinejdžeri koji su primili petice u proseku su spavali oko petnaest minuta više od učenika koji su primili četvorke, koji su zauzvrat u proseku imali petnaest minuta više od učenika sa trojkama, i tako dalje, prema Valstromovom istraživanju.

5. IQ nije važniji od samodiscipline

Samodisciplina nadmašuje IQ u predviđanju ko će biti uspešan u životu.

Iz odlične knjige Čarlsa Duhiga "Moć navike: Zašto radimo ono što radimo u životu i poslu":

- Desetine studija pokazuju da je snaga volje jedina najvažnija ključna navika za individualni uspeh. Učenici koji su ispoljili visok nivo snage volje imali su veće šanse da zarade više ocene u svojim razredima i dobiju upis u selektivnije škole. Imali su manje izostanaka i manje vremena su provodili gledajući televiziju, a više sati radeći domaći. Visokosamodisciplinovani adolescenti nadmašili su svoje impulsivnije vršnjake po svakoj varijabli akademskog učinka.

On ističe da je samodisciplina snažnije predviđala akademske rezultate nego IQ. Samodisciplina je takođe predvidela koji će učenici poboljšati svoje ocene tokom školske godine, dok koeficijent inteligencije nije.

6. Gledanje obrazovnih crtaća

Za svaki sat dnevno koji su deca provela gledajući određene di-vi-di-ove i video zapise za bebe, bebe su razumele u proseku šest do osam reči manje od beba koje ih nisu gledale.

7. Uticaj hrane

Istraživanja pokazuju da jedenje određene hrane pravi razliku u ocenama dece.

Svi znaju da treba doručkovati na dan velikog testa. Istraživanja pokazuju da je najbolja hrana sa visokim sadržajem ugljenih hidrata i vlaknima koja se sporo vari, poput ovsene kaše. Ali važno je i ono što jedete nedelju dana unapred.

Kada je 16 studenata testirano na pažnju i brzinu razmišljanja, a zatim hranjeno petodnevnom dijetom sa visokim sadržajem masti i malo ugljenih hidrata, bogatom mesom, jajima, sirom i kajmakom i ponovo testirano, njihov učinak je opao.

Uprkos popularnom verovanju, istraživanja pokazuju da kofein i šećer mogu biti pojačivači mozga - kofein i glukoza mogu imati blagotvorne efekte na kognitivne performanse, ako su dati u pravo vreme. Pošto su ove oblasti povezane sa trajnom pažnjom i procesima radne memorije, rezultati bi sugerisali da kombinovani kofein i glukoza mogu povećati efikasnost sistema pažnje.