Foto:
Magazin
KAD DETE ODE 'KUĆA POSTAJE PRAZNA'! Kako se nositi sa tim?
Osamostaljivanje deteta trebalo bi da bude potvrda njegovog odrastanja i zrelosti. To je momenat koji mnoge roditelje usrećuje zato što potvrđuje da roditeljski posao obavljaju dobro, kaže psihoterapeut Tatjana Firevski Jovanović. Ipak, postoje i oni kojima odlazak deteta iz kuće pada veoma teško, pa pribegavaju nesvesnim ili svesnim sabotažama: nijedan zet ili snaja im ne odgovara, upravljaju životom odraslog potomka, neprestano traže pažnju...
Kućni život
- Kada deca odu iz doma, roditelji koji su navikli da se pretežno sve vrti oko dece imaju krizu. Oni koji se nisu baš mnogo vrteli oko dece, koji su još uvek zaposleni, koji imaju neke svoje preokupacije i koji imaju neki zajednički život nezavisno od dece, imaju mnogo manju krizu. Sindrom praznog gnezda se najčešće manifestuje kod ljudi koji nisu imali dovoljno blizak, zadovoljavajući partnerski odnos, pa ih je uglavnom na okupu držalo to što su deca sa njima. A s obzirom na to da deca odlaze kada su već dovoljno stasala, onda ne bi trebalo da postoji takva simbiotska veza sa njima - sugeriše Tatjana Firevski Jovanović.
Informer
Kada dođu unuci
U redu je igrati se, prošetati i zabaviti se unučetom, ali preuzimanje odgovornosti na sebe oko čuvanja nefunkcionalno je ponašanje roditelja. Drugim rečima, moraju da puste mlade ljude da se sami oslanjaju na svoje resurse.
- Uvek je dobro da postoje babe i dede koje će da uskoče ponekad, dobro je i za decu, a i za babe i dede. Recimo, kad mama i tata hoće da izađu ili imaju neki putić od par dana... Ali nikako nije dobro preuzimanje brige, vaspitanja, čuvanja, ostavljanje na spavanju tako da deca žive sa babom i dedom, pa da samo vikendom budu sa mamom i tatom. To se onda pretvori u to da sve više vikenda mama i tata ne mogu da budu sa decom, odviknu se prosto od sopstvene dece. I to je onda medveđa usluga deci - sugeriše Tatjana Firevski Jovanović.
Ironija i jeste u tome što je cilj uspešnog roditeljstva da potomci jednog dana napuste gnezdo, ali pojedinim roditeljima to baš teško pada. Dolazi do raznih reakcija, osobe se osećaju depresivno, napušteno, tužno...
- Uglavnom je to posledica neispunjenosti sopstvenim i partnerskim životom. Ukoliko taj sopstveni život nije bio ispunjen još nekim interesovanjima osim kućnim životom, onda se napravi velika praznina. Ljudi ne znaju šta da rade sa sobom, ali i tu postoje razna rešenja - tvrdi psihoterapeut.
Jedna od najčešćih nesvesnih reakcija jeste i mešanje mešanje u život dece, naročito ako se deca odvajaju kako bi osnovala sopstvenu porodicu.
- To su već pasivno-agresivne varijante koje podrivaju decu i njihove odnose sa partnerima, ukoliko se odvajaju udajom ili ženidbom. Kontrolisanje, praćenje, preslišavanje dece, "kako ti je s ovim, onim?" uvek je agresivno kada deca ne traže savete i ne traže pomoć. Međutim, ukoliko dete stalno traži pomoć, onda uvlači i roditelje i to je onda druga priča. Nekad roditelji nisu ni krivi, prosto se deca šlepaju. Odvoje se, a nisu se stvarno odvojili emotivno. Dakle, fizičko odvajanje ne podrazumeva i emotivno odvajanje, to je proces koji malo duže traje. Dok, s duge strane, ima dece koja su spremna, a ona obično imaju i roditelje koji su spremni da ih puste - naglašava naša sagovornica.
Informer
Uzajamni odnos
Ako ima konflikte u porodici, dodaje psihoterapeut, onda ni roditelji ni deca nisu razvojno spremni, odnosno dozreli za odvajanje.
UŽITAK S BONUSOM! Koliko orgazama godišnje je dovoljno da biste produžili život?
- I sad decu kao ugrožavaju roditelji, a nisu u stanju da se odvoje od tih roditelja. I onda stalno imaju neke alibije zašto moraju da budu oslonjeni na njih. Zbog ovog, zbog onog, zbog novca, recimo, čak i kad mogu da plaćaju sebi stanove (ili da se udruže sa nekim, pa da plaćaju zajedno), ali, eto, zgodnije je kod roditelja... Ili, recimo, kada se odvoje od njih da mogu da se finansiraju ili da svoju decu čuvaju ili da nađu neko drugo rešenje, zgodnije je doći kod mame i tate na ručak, i dete (unuče) je kao zbrinuto, umesto da oni sami reše problem svog deteta. A ovi roditelji (iz primarne porodice) pak to prihvataju, ali onda s druge strane i zagorčavaju život svojoj deci. Tako da je to prilično uzajaman odnos nedozrelosti - smatra Firevski Jovanović.
Informer
Spremnost na promene
Praznina koja nastaje u roditeljskom gnezdu jeste razlog da se roditelji okrenu ka sebi, da se pojedinačno zapitaju o konceptu svog daljeg života, da se posvete starim/novim hobijima...
ZA SREĆNU I USPEŠNU 2020.! Evo šta treba da uradite pre 31. decembra kako bi vam sledeća godina bila NAJBOLJA DO SADA!
- Da se malo više druže, ako imaju mogućnosti da otputuju, ako su roditelji penzioneri, a ako nisu da se malo više pozabave svojim poslom, da se okrenu jedno drugom, da malo otkriju neki svoj mir i svoj svet bez dece. U krajnjoj liniji, ako baš imaju intenzivno negujuću prirodu da uzmu nekog psa, pa da ga šetaju zajedno i slično. Postoji mnogo načina. Treba naučiti da se samodisciplinuješ, da se ne petljaš deci u život, da savlađuješ svoju krizu sam sa sobom i da uživaš u novonastaloj situaciji - savetuje psihoterapeut.
KAD VIRUSI HARAJU iskoristite vitamin C iz OVOG SJAJNOG IZVORA!
Dubina krize zavisi i od toga da li su ljudi spremni na promene ili nisu.
- Oni koji teško podnose promene teško podnose i ovu i svaku drugu... Dakle, shvatiš da ti je to slaba tačka i, evo, sad ću da probam da nađem zadovoljstvo u promeni, da odem da popričam s nekim, ako je potrebno, koristan je svaki razgovor na tu temu. Više očiju bolje vide problem. Čak i kad su samo prijatelji (a ne stručno lice), nema veze, ako imaju iskustava sa tim, ako gledaju drugačije, onda promeniš ugao gledanja. Treba detektovati šta je stvarno problem roditeljima (ako pričamo samo o roditeljima, a obično biva da ako deca imaju problem, i roditelji imaju problem, i obrnuto) i šta je stvarno problem u partnerskoj vezi koja se zasnivala na nezi dece. To je ispravno i mnogo teže nego da, kako to obično bude, nestrpljivo čekaju da iz uloge brižnog roditelja uskoče u ulogu brižne babe i dede - zaključuje naša sagovornica.