Foto: Shutterstock
Magazin
ZNOJENJEM protiv SRESA! Psiholog otkriva kako da NEGUJETE DUŠU i TELO!
Svi znamo da je fizička aktivnost važna za telesno zdravlje, imunitet i prevenciju mnogih hroničnih bolesti. Danas su tu i brojna istraživanja koja dokazuju da vežbanje ima prednosti za mentalno zdravlje, naglašava psihoterapeut mr Anđela Zlatković iz savetovališta "Vaš psiholog" i dodaje da um i telo ne treba posmatrati odvojeno. Gotovo uvek stanje našeg tela odražava se i na našu psihu, a važi i obrnuto, naravno. Naša sagovornica objašnjava koje benefite fizička aktivnost ima za mentalno zdravlje, te kako pomaže u prevazilaženju određenih psihičkih stanja.
Stres
Stres može biti akutan, srazmeran nekom životnom događaju, ili hroničan, koji proističe iz stresnog načina života. U oba slučaja postoji velika šansa da će se na neki način odraziti na telesni nivo - izraženu mišićnu napetost, naročito u vratno-ramenom delu, što dovodi i do bolova u leđima i/ili glavobolje, nesanice, stomačnih problema, tahikardije i slično.
Informer
Ne mora biti naporno
Kada kažemo fizička aktivnost, većina nas pomisli na naporne treninge u teretani, sate koje treba odvojiti, na primer, za desetine kilometara trčanja, smatra mr Anđela Zlatković.
- Odmah se aktivira i uverenje "ja to ne mogu", što u startu demotiviše. Sasvim je u redu i da 3-4 puta nedeljno odvojite po pola sata za vežbanje kod kuće, ili svakog dana po pola sata-sat za šetnju. U redu je i da ti intervali na početku budu po 10-15 minuta, i da ih postepeno produžavate. Ako se budete trudili da izbegavate prevoz uvek kada možete i da tako prepešačite nekoliko kilometara, i tako ćete odraditi dobar trening. Bilo kakav pokret sam po sebi pozitivno će se odraziti na to kako se osećate. Bitno je da ne odustanete i pre nego što počnete - poručuje psihoterapeut.
- To sve dodatno iscrpljuje organizam, a fizička aktivnost može biti jedan od načina da vam se stanje poboljša. Trčanje, plivanje, brzo hodanje, vožnja bicikla ili rolera dovešće do lučenja serotonina, endorfina i dopamina - hormona sreće i zadovoljstva, a to dalje do opuštanja mišića, zdrave iscrpljenosti i kvalitetnijeg sna. Inače, fizička aktivnost smatra se zaštitnim faktorom od stresa - osobe koje su redovno aktivne bolje se nose sa svim stresnim situacijama na koje nailaze - navodi mr Anđela Zlatković.
Anksioznost
Budući da anksioznost može biti posledica nagomilanog stresa, sve prethodno opisano važi i ovde, dodaje naša sagovornica.
- Dodatno, fizička aktivnost će se pozitivno odraziti i na sveukupnu energičnost, zadovoljstvo, samopouzdanje, distanciranje od iracionalnih briga i racionalnije sagledavanje istih. Za osobe sa socijalnom anksioznošću fizička aktivnost može biti i dobar način za izlaganje socijalnim situacijama i upoznavanje novih ljudi. Osobama sklonim paničnim napadima fizička aktivnost može biti dobra tehnika za aktiviranje simptoma koji inače postoje i u povišenoj anksioznosti usled povišenog adrenalina kao što su ubrzan rad srca, pojačano znojenje, vrtoglavica, hiperventilacija. Na taj način dolazi do osvešćivanja i prihvatanja činjenice da ove senzacije nisu opasne, da se javljaju i nezavisno od anksioznosti, te da ne dovode do negativnih ishoda, već da ih tokom anksioznosti i paničnih napada neprijatnim čini isključivo katastrofirajuća interpretacija - podseća psihoterapeut.
Depresija
Istraživanja dokazuju da vežbanje kod blažih oblika depresije deluje gotovo isto kao antidepresivi, samo bez nuspojava. Osnova za to je, takođe, lučenje hormona sreće i zadovoljstva pod uticajem fizičke aktivnosti. Kada je u pitanju depresija, vežbanje je značajno i zbog organizovanja vremena, preuzimanja odgovornosti za brigu o sebi, aktiviranja osećaja korisnosti, redukovanja osećaja bezvoljnosti, jačanja samopouzdanja, regulisanje nesanice i apetita.
Informer
- Oblici fizičke aktivnosti za koje se zna da mogu da utiču na smanjenje nivoa anksioznosti i depresije jesu: plivanje, ples, joga, pilates. Takođe, i šetnja može imati terapeutski, relaksirajući efekat. Pravilno držanje, uravnoteženo disanje, ispravljena kičma i život u sadašnjem trenutku - opažanje kako vaša čula reaguju na spoljašnje draži, dok negativne misli puštate da prolaze ne pridajući im značaj, znatno mogu poboljšati raspoloženje - sugeriše naša sagovornica.
Problemi u učenju
Fizička aktivnost dobar je način i za poboljšanje koncentracije i fokusa pažnje, što se dalje odražava i na kvalitet pamćenja i motivaciju. Takođe, utiče na razvoj moždanih ćelija i neuronskih veza...
Informer
- Preporuka je, naročito tokom veoma stresnih perioda, kao što su ispitni rokovi ili kraj polugodišta, pronaći makar malo vremena tokom dana za bilo kakvu fizičku aktivnost, i posmatrati je ne kao gubljenje vremena, već kao ventil za stres, strah, i ostale negativne emocije koje se gomilaju, i koje, ako im ne damo taj ventil, mogu početi da nas blokiraju - savetuje naša sagovornica.
Bes
Svi smo nekada osetili potrebu kada se razbesnimo da nešto udarimo. To znači da kroz nas u tim trenucima struji ogroman energetski naboj koji traži svoj izlaz i objekat ka kom će se usmeriti. Konstruktivno otpuštanje ove energije iz tela bilo bi upravo kroz fizičku aktivnost, i to onu koja aktivira što veći broj mišića u telu: kik-boks, plivanje, tenis, preporučuje mr Anđela Zlatković.