SREĆA NIJE U PILULAMA! Zašto se lekovi za smirenje troše kao bombone?

U današnjem svetu ljudi su sve podložniji stresu i anksioznosti. Brz ritam života, konstantan pritisak na poslu, kod kuće i u društvu, kao i niz drugih faktora dovode do toga da mnogi ljudi osećaju da ne mogu da se nose sa svakodnevnim izazovima. Kao rezultat toga, sve više ljudi se okreće lekovima za smirenje. Konkretno, građani Srbije su tokom prošle godine popili ukupno 5,2 miliona pakovanja lekova za umirenje (anksiolitika ili sedativa) i 2,14 miliona kutija antidepresiva, a šta leži iza ove ne tako nove pojave za Ljubav i zdravlje govore lekar opšte prakse dr Jelena Stojanović i kardiolog prim. dr Živan Dimitrijević sa poliklinike "Tectum", kao i psihoterapeut Tatjana Firevski Jovanović.

Prirodna sredstva deset puta skuplja

Razlog zbog kog Srbi više vole sedative možda leži u činjenici da po recept za antidepresive moraju kod psihijatra, dok anksiolitike (sedative) mogu da propišu izabrani lekari, kao i lekari drugih specijalnosti, najčešće kardiolozi uz hroničnu terapiju, mahom zbog hipertenzije. Ipak, u apotekama ih često možete dobiti bez recepta. Ljudi ih uzimaju samoinicijativno, zajme ih od rođaka i prijatelja. To, međutim, može da im napravi veliki problem - zavisnost.  

Informer

- Jedan od razloga zbog kojih ljudi previše uzimaju lekove za smirenje je stres. Kao lekari opšte prakse možemo da ih propisujemo, ali na maksimum tri meseca, nakon čega nam treba izveštaj psihijatra ili neurologa o njihovoj opravdanosti. Druga stvar je propisivanje uz internističku terapiju (kardiološku, endokrinološku, protiv bolova u leđima...) i nastavak te (sedativne) terapije možda bez preke potrebe - smatra dr Jelena Stojanović. 

Postoje i neka druga rešenja, neka lekovita sredstva, koja ne moraju da se uzimaju na recept i koja imaju blage sedativne efekte, a u apoteci se mogu dobiti uz savet farmaceuta. Problem je u tome što su deset puta skuplja od anksiolitika.  

- Uglavnom je starija populacija naviknuta na ove lekove, jer se s vremenom stiče navika, zavisnost i onda ne možete bez njih. Zato ih treba uzimati kratkoročno, ne pojačavati doze... Treba naglasiti i da kad neko dođe po anksiolitik, ne znači obavezno da će ga i dobiti - poručuje dr Stojanović. 

Krivi i lekari i pacijenti

Prema rečima prim. dr Živana Dimitrijevića, kardiolozi često propisuju sedative, jer postoje stanja za koja su neophodni. 

Informer

- Na primer, nema nekih poremećaja ritma srca a da nema i nadraženosti nekog dela nervnog sistema. Praktično ih ne propisujem zbog hipertenzije, već zbog poremećaja ritma i "skidam" ih što pre mogu. U praksi to izgleda ovako. Kreće se sa punom dozom, prema proceni doktora, posle dve nedelje se doze smanjuju, da bi se lek potpuno ukinuo posle mesec i po dana. Ali znam da ima masovnog propisivanja od strane kardiologa, koji pacijente drže mesecima i godinama na ovim lekovima, što nije u redu. Mislim da su i doktori i pacijenti podjednako za to krivi. Doktori su nekritični, propisuju ih rutinski, dok neki pacijenti znaju da budu toliko uporni tražeći "nešto za živce" da je doktorima lakše da dignu ruke i napišu preporuku - objašnjava kardiolog.

Unutrašnja snaga 

Kada osetite anksioznost ili stres, uzimanje čarobne pilule brzo ublažava simptome. Međutim, ovo je samo privremeno rešenje - ne bavite se uzrokom problema, već samo posledicama.

Informer

- Stresna su vremena, zloupotreba lekova za smirenje se dešava svuda u svetu, a kod nas ima i nekih specifičnosti. Kod nas su dodatno stresna zato što se atakuje na sve nivoe - na emotivni, racionalni, kognitivni, jer su nelogičnost i glupost na sve strane - kaže Tatjana Firevski Jovanović. 

Prema njenim rečima, i mlade osobe (do 40 godina) posežu ka sedativima, češće žene. Najlakše im je da progutaju nešto da se ne bi nervirale, da bi mogle da spavaju i da bi sutra mogle da funkcionišu... 

- Pilula neće da reši probleme, naravno, baš nikad. Ali će ih zataškati da čovek može fiziološki da funkcioniše, da se izbori sa svakodnevicom... Ako ne spava celu noć, osoba neće moći sutra da radi, a nijedan posao nije siguran, nijedan odnos nije siguran, brak, prijateljstvo... Sve je neizvesno i ljudi nemaju vremena čak ni za kvalitetne odnose. Drugi deo priče su deca, u svakom uzrastu ima stresova, i sa malom decom, i sa tinejdžerima, pa čak i sa matorom decom... Tako da je na sceni jedno opšte omamljivanje i uspavljivanje umesto da se problemi rešavaju - sugeriše Firevski Jovanović.

Informer

Naravno, nisu svi ljubitelji anksiolitika, dodaje psihoterapeut.  

- Neko nađe snagu u sebi, pa izađe na kraj sa konfliktima i to je neko ko ima jaku psihičku bazu ili osnovu. Kada bi ljudi mogli da izađu na kraj sa sobom, da se suoče sa sobom, da definišu lične probleme, šta ih to najviše uzurpira i zašto i da li to baš mora tako, ne bi posezali za sedativima. Za to zaista treba mnogo energije, ali i ne zavisi sve od nas, nažalost, već i od spoljašnjih faktora - zaključuje psihoterapeutkinja.