UPOZNAJTE SEBE! Ovih pet stvari malo ko zna, a evo šta se dešava kada sanjate!

1. Vaš mozak generiše dovoljno struje koja bi mogla da napaja manju sijalicu (10 W)

Vaš mozak sadrži oko 100 milijardi mikroskopskih ćelija koje se nazivaju neuroni – odnosno, toliko neurona da bi vam bilo potrebno više od 3.000 godina da ih sve izbrojite – jedan po jedan.

Kad god sanjate, smejete se, mislite, krećete se, ustvari šta god da radite kroz neurone se kreće milijarde hemijskih i električnih signala. Aktivnost u mozgu nikada ne prestaje. Vaši neuroni kreiraju i pošalju više poruka nego svi telefoni na svetu. I dok jedan neuron stvara samo malu količinu električne energije, svi zajedno mogu generisati dovoljno električne energije za napajanje sijalice od 10 W.

Informer

2. Zamišljate stvari iz gornje perspektive (uglavnom sa leve strane)

Ako nekoga zamolite da nacrta čašu, većina će je nacrtati u perspektivi iz gornjeg levog ugla. Razlog je u tome što naši mozgovi, kada su prepušteni samim sebi, zamišljaju objekte u ovom formatu.

1981. godine, istraživač po imenu Palmer išao je širom sveta sa jednim ciljem – da zamoli ljude iz različitih kultura da nacrtaju šoljicu kafe. Neki od njih su je nacrtali "ravno", ali većina je nacrtala iz gornje leve perspektive. Ova studija je utvrdila da većina ljudi zamišlja stvari iz iste perspektive, prozvane "kanonska perspektiva".

Napomena: Ovo važi za većinu ljudi, ali ne i za sve.

3. Dopamin vas čini zavisnim

Da li ste ikada otišli na Google kao bi pronašli neku informaciju, te nakon 30 minuta shvatili da ste za to vreme pročitali mnogo stvari i da sada tražite nešto sasvim drugo? Naučnici tvrde da je za ovakvo ponašanje odgovoran dopamin.

Informer

Verovatno ste do sada čuli da dopamin kontoliše "zadovoljstvo" u našem mozgu. Prema novim istraživanjima, naučnici su utvrdili da dopamin uzrokuje i "ponašanje traženja". Stvara u nama osećaj da nešto želimo, kao i da to isto počnemo tražiti. Ovo željenje i traženje ne spada samo pod fizičke potrebe, kao što su hrana ili intimni odnos, već se podrazumeva i za apstraktne pojmove kao što je jednostavna potraga za novim informacijama.

Ovakvo ponašanje dopamina u mozgu može objasniti i našu zavisnost od interneta. Nešto tražimo, to isto pronađemo, i naš mozak to doživi kao nagradu. U želji da doživi što više takvih senzacija, mozak nas tera da tražimo još više (obično, dok nam oči ne postanu crvene i dok ne shvatimo da imamo samo dva sata pre nego prvi jutarnji alarm zazvoni). Dakle, dopamin je glavni krivac zašto upravo sada čitate o njemu.

4. Vaša creva sadrže oko 100 triliona bakterijskih stanica

Tipična ljudska creva sadrže oko 100 triliona mikroba, to jest 10 puta više nego u čitavom vašem telu. Ljudska creva su u osnovi sterilna sve dok se ne rodite. U prvoj godini života, kulture bakterija i mikroba se počinju nastanjivati u vašim crevima.

Informer

Zapravo, od svih gena u crevima, čak 99% njih su bakterijski! Naučnici još uvijek ne znaju šta većina ovih bakterija radi u našem organizmu i čemu služe, iako znamo da su nam jako korisne. Naravno, one nas takođe štite i od raznih uljeza.

5. Vaš um luta oko 30% vremena

Da li ste sanjar? Prema naučnicima svi smo, najmanje 30% vremena. Neki od nas ipak lutaju malo više od drugih, što i nije loša stvar, jer naučnici tvrde da nam ovo "lutanje uma" pomaže da budemo kreativniji i da bolje rešavamo porbleme.

Ljudi obično misle da im um odluta za oko 10% vremena. Ipak, u normalnim svakodnevnim aktivnostima naš um luta do 30% vremena, te u nekim slučajevima, na primer prilikom vožnje na autocesti, um može lutati čak i do 70% vremena.

Informer

Kada god bi skenirali nečiji mozak prilikom određene radnje, oko 30% vremena mozak bi počeo uključivati i isključivati različite delove, potpuno nasumično, jasno pokazujući da subjekt više nije fokusiran na zadatak već da je negde "odlutao" i da verovatno po svojoj mašti ganja roze jednoroga.

Lutanje uma je jako korisno. Dopušta nam da se fokusiramo na jednostavne zadatke, kao što su na primer vožnja automobila, dok se u isto vreme bavi "višim ciljevima" i pokušava da odgovori na drevno filozofsko pitanje "Zašto postojimo?". Istraživači na UC Santa Barbara ustanovili su da ljudi čiji um luta više od prosečnih uglavnom bolje rešavaju svakodnevna životna pitanja, kreativniji su i uspešniji.