Odlažete alarm za buđenje? Istraživanja pokazuju da ovo može biti dobro za vas - evo i kako

Odlaganje alarma bi moglo biti dobro za vas, navodi se u nedavnom istraživanju. Istraživači smatraju da ako provedete dodatnih 30 minuta ispod jorgana, to vas može učiniti budnijim ujutru.

Ljudi koji su dobili dodatnih pola sata sna, imali su bolji učinak na testovima mozga nakon buđenja, od onih koji su iskočili pravo iz kreveta.

Dr Tina Sundelin, sa Univerziteta u Stokholmu, rekla je:

- Nalazi pokazuju da nema razloga da prestanete da dremate ujutru, ako vam to prija. Ustvari, može čak pomoći onima koji imaju jutarnju pospanost, da budu malo budniji kada ustanu.

Naučnici su povećanje performansi sveli na to da se ljudi ne bude previše naglo iz REM spavanja, kada se većina snova događa.

Tim je izveo dva eksperimenta.

Prvi, koji je posmatrao 31 standardnog spavača, otkrio je da je 30 minuta dodatnog dremanja ili poboljšalo ili nije uticalo na performanse na testovima pamćenja, koncentracije i matematike u poređenju sa iznenadnim buđenjem.

Nije bilo jasnih efekata na nivoe hormona stresa, jutarnju pospanost, raspoloženje ili strukturu sna tokom noći.

Drugi deo studije analizirao je jutarnje navike buđenja 1.732 odrasle osobe.

Informer

Otprilike dve trećine (69 procenata) reklo je da koristi funkciju odlaganja ili postavlja više alarma barem "ponekad".

Vreme provedeno u dremkanju dnevno se kretalo od jednog do 180 minuta, u proseku 22. Najčešće su to obično bile mlađe "noćne ptice", koje su manje spavale.

Razlog za odlaganje alarma uglavnom je bio "osećaj da je previše umoran da bi se probudio", praćen "dobar je osećaj" i želja da se "budim sporije/blaže".

Iako su se učesnici osećali podjednako pospano nakon buđenja u oba uslova, postigli su bolji rezultat kada im je prethodno bilo dozvoljeno 30 minuta dremanja, prenosi TheSun.

Međutim, to ih nije učinilo da se osećaju manje ošamućeno ili loše.

Dr Sundelin je rekao:

- Ako prvi alarm prekine sporotalasno ili REM spavanje, odlaganje može omogućiti da se dođe do lakše faze sna, pre nego što osoba mora da se potpuno probudi.

- Ovo bi moglo olakšati buđenje i umanjiti efekte pospanosti, odnosno prelaznog perioda iz sna u buđenje, koji karakterišu smanjene performanse i pospanost.

Studija je objavljena u časopisu "Journal of Sleep Research".