Život bez bola je moguć! Neurolozi otkrivaju šta sve treba da znate o migreni

Onaj ko nikada nije patio od migrene može da se smatra srećnikom. Ova bolest, koju prate jaki bolovi je izuzetno raširena - u svetu s njom živi gotovo milijardu ljudi, kod nas oko 800 hiljada, od čega tri četvrtine čine žene. Uprkos svemu, još ima lekara koji je ne shvataju ozbiljno, ali i pacijenata koji se mire sa svojom sudbinom - 50 odsto njih nikada ne zatraži stručnu pomoć, već se leči se na svoju ruku, čulo se na panelu o migreni u okviru nedovno održanog Festivala zdravlja. 

Okidači 

Pulsirajući bol, mučnina, povraćanje i povećana osetljivost na svetlost i zvukove su najčešći prateći simptomi, a mogu da se jave i suzenje iz oka ili zapušen nos, objašnjava doc. dr Aleksandra Radojičić, neurolog. 

Informer

- Najbolje dijagnostičko sredstvo jeste vođenje dnevnika, jer ljudi često zaboravljaju kada su tačno imali napade. Ako imate više od dve ili tri glavobolje mesečno, vreme je da posetite neurologa, isto kao i u situacijijama kada se glavobolje na neki način promene – savetuje dr Radojičić.

Okidači mogu da budu stres, promena vremena, manjak ili višak sna, pojedina hrana poput čokolade, alkohola, a posebno vina, zrelih sireva... mada ova veza nija nikada naučno potvrđena. 

- Migrena se najčešće javlja tokom druge decenije života, svoj maksimum dostiže u četvrtoj ili petoj deceniji, a onda opada. Može da bude i hormonalno uslovljena, dok menstrucija (pad estrogena) može da služi okidač – navodi doktorka. 

Pojedine vrste migrena su dokazano nasledne, a ova vrsta glavobolje je i faktor rizika za moždani udar, demenciju, depresiju, kaže doc. dr Milija Mijailović, neurolog.

Informer

- Način da sprečite ili proredite napade jeste da izbegavate trigere - stres, pojedinu vrstu hrane za koju ste primetili da vam smeta, da se redovno hidrirate, jedete, jer pad šećera takođe može da bude problematičan. Vremenske prilike, pak, ne možemo da izbegnemo – sugeriše dr Mijailović.

Presecanje napada 

Migrena je najskuplje neurološko oboljenje – na milion stanovnika 400 hiljada radnih/školskih dana godišnje propušta se zbog glavobolje. Često je zapostavljena jer ne ne dovodi do invaliditetea i ne skraćuje životni vek, ali zato vrlo remeti kvalitet istog. 

- Najvažnije je da se problem prepozna i adekvatno leči, a izbegne začarani krug samolečenja koji dovodi do svakodnevne (zlo)upotrebe analgetika – naglašava dr Radojičić.

Informer

I više od 10 nesteriodnih antinflamatornih lekova mesečno uzetih na svoju ruku je znak za uzbunu, dodaje dr Aleksandar Stanić, neurolog. Kofein i kodein, recimo, koji su sastavni deo pojedinih anlalgetika izazivaju zavisnost već posle prve godine zloupotrebe.

- Migrena se u centrima za ovu bolest leči na dva načina. Prvi je profilaksom, odnosno sprečavanjem napada u smislu njihovog proređivanja, kraćeg trajanja i smanjenja intenziteta, a drugi presecanjem napada. Ukoliko neko ima jednu do dve glavobolje mesečno, profilaksa se preskače, osim ako napadi nisu izuzetno jaki. Bol je lako zaustaviti, jer tu su triptani, ergot preparati, kao i gepanti, najbolji i najnoviji u nizu lekovi, koji za razliku od svojih prethodnika ne nose sa sobom vaskularni rizik, ali ih kod nas još uvek nema. Svi ovi medikamenti rade po principu sužavanja krvnih sudova moždanica – objašnjava dr Stanić. 

Informer

Lekari navode da kod nas nedostaju dobri aplikatori za lekove koje imamo, jer nijedna tableta ne može da pomogne ako osoba uz mirigrenu i povraća. 

- Postoji i nemedikamentozna terapija, odnosno nefarmakološke mere poput neurofidbeka, biofidbeka, akupunkture… koje takođe daju rezultate i pacijenti su vrlo zainteresovani za njih – poručuje dr Mijailović.