Kardiolog otkrio koji su netipični znaci infarkta! Ako primetite ove simptome odmah idite u bolnicu

Infarkt miokarda, poznat i kao srčani udar, ozbiljno je medicinsko stanje koje može ugroziti život.  Dok mnogi povezuju srčani udar s klasičnim znakom bolom u grudima mnogi pacijenti doživljavaju i manje očigledne, atipične simptome. Ovi simptomi često zbunjuju, a njihovo ignorisanje može imati fatalne posledice.

Kako kaže dr Lebedinski različiti simptomi su pravi izazov i za lekare.   

Informer

- Postoje bolesti koje se ponašaju kao glumci. Ponekada se tako ponaša i ishemijska bolest srca odnosno bolest u kojoj se sužavaju ili pod različitim uticajem zatvaraju krvni sudovi koji ishranjuju srce - ističe doktor na početku razgovora za Informer i dodaje da pored tipičnih simptoma za srčani udar postoje i oni netipični koji se često mešaju sa drugm stanjima organizma.

-  Pored tipičnih simptoma koje će pacijente tokom srčanog udara navesti da posete lekara ( bol ili težina u grudima koja traje duže od 15 minuta sa širenjem u predeo lopatica, levog ramena i ruke, vrat ili vilicu) postoje i ređe izraženi znakovi i simptomi srčanog udara koje često nazivamo atipični simptomi. Oni predstavljaju interesantno polje praćenja čak i za same lekare kod kojih povremeno stvaraju nedoumice pri pregledu, a još češće njihovo prisustvo je pod upitom i razmatranjem pacijenata da li je potrebno da se jave na lekarski pregled - kaže naš sagovornik.

Netipični simptomi srčanog udara

Dr Lebedinski kaže da se atipični simptomi srčanog udara mogu javiti i nedeljama pre, a da su to najčešće zamor, kratak dah... Ipak, prema rečima našeg sagovornika, alarmi treba da se upale i kada se pojave česte oscilacije krvnog pritiska. 

- Često može biti reč o neobjašnjivom zamoru koji može trajati periodično čak duže vreme. Kod žena češće može biti praćen mučninom, povraćanjem. Oko 40% žena često nema tipične simptome već je sve praćeno umorom, malaksalošću, bolom u donjem delu grudnog koša ili gornjeg dela trbuha, često imitirajuči tegobe pri lošem varenju. Kod oba pola često je prisutno bledilo, preznojvanja, kratak dah. Atipični bolovi u trbuhu ponekad mogu da se javljaju nedeljema pre srčanog udara, prati  ih neobjašnjivi zamor ili čak i gubitak koncetracije i pacijenti tada najčešće prekidaju rad - objašnjava kardiolog. 

Informer

Faktori rizika od srčanog udara

Doktor Evgenij objasnio je koji pacijenti su u velikom riziku od srčanog udara, ali i koji faktori utiču da to njega dođe. 

- Uopšteno faktore rizika možemo podeliti na one na koje ne možemo delovati i tamo gde promenom stila i načina života možemo smanjiti rizik. Svakako da na godine života ( stariji pacijenti su u većem riziku), rasu ( crna rasa je podložnija) ili porodično nasleđe prisustva oboljenja krvih sudova ne možemo uticati - rekao je doktor i dodao da su faktori različiti od visokog krvnog pritiska do alkohola.

- Ipak sledeći su faktori koje u potpunosti ili delom možemo kontrolisati, a to su:  arterijska hipertezija, vrednosti povišenih loših masnoća u telu, pušenje, stres, gojaznost, manjak sna, prekomerno konzumiranje alkohola.  Potrebno je navesti stil života koji polako, neprimetno uvodi osobu u rizik, a ono što je najčešće prisutno su odsustvo ili malo kretanja, nezdrava ishrana, napredak gojaznosti. Pod još većim rizikom  su pacijenti koji imaju opterećenje šećerom ili već razvijenu šećernu bolest - objašnjava doktor Evgenij. 

Informer

Kardiolog savetuje da je pri najmanjoj sumnji da ste doživeli srčani udar najbitnije da se što pre obratite lekaru, ali i da možete i sami sebi ordinirati trenutnu terapiju ako ste već ranije imali udar pre nego pomoć stigne, mada nije preporučljivo zbog drugih bolesti.   

- Najvažnija odluka je u slučaju sumnje na postojanje predinfarktnog stanja ili razvoja srčanog udara, obratiti se lekaru za pomoć odmah. Zlatno pravilo je da je od prvog kontakta sa lekarom hitne pomoći koje je odmah pozvan potrebno da prođe manje od 3 sata do eventualne intervencije koja će spasiti razvoj infarkta ili učiniti da oštećenje bude minimalno - kaže doktor.  

Informer

Kardiolog objašnjava da infarkt srca ne mora nadalje da utiče na način života ljudi i da su prognoze nakon takvog stanja za pacijenta uglavnom dobre, osim kada se radi o fatalnim ishodima.

- Prognoza uglavnom zavisi od mesta na kome je došlo do zapušenja krvnog suda i postojanja medicinske službe za zbrinjavanje ovakvih hitnih stanja. Ukoliko se reaguje u prvih 3 sata prognoza je najčešće dobra i ili ne dolazi do oštećenja funckije srca ili je ona minimalna, a kvalitet života vrlo pristojan. 

Zbog porasta kardioloških pacijenata u Srbiji se već godinama unazad svakodnevno radi na što boljem opremanju bolnica kako bi se pružila adekvatna pomoć. 

- Devedesetih godina prošlog veka učinjeno je sve da teritorija cele države bude pokrivena bolničkim jedinicama  intezivne nege koje nazivamo koranarna jedinica, a unazad 10 godina u potpunosti je razvijena i mreža interventih sala (angio sala) u kojima se vrše intervencije plasiranja stentova radi što uspešnijeg lečenja. Zadovoljstvo je napomenuti da kvalitet lečenja kardioloških pacijenata u ovom smislu ni po čemu ne zaostaje od npr. evropskog u razvijenim zemljama - zaključuje dr Lebedinski.