MISTERIJU MAPE STARE VIŠE OD 600 GODINA NI DANAS NIKO NIJE REŠIO! Kako su uopšte znali GDE JE ANTARKTIK kada je on otkriven 1820?! (VIDEO)

Osim toga, ko je to mogao da učini pre izuma morskog hronometra u 18. veku, koji je rešio problem tačnog praćenja geografskih dužina na visokim morima? Ako je konvencionalno znanje o istoriji ljudske rase tačno, onda naša civilizacijia nije niti dovoljno stara, niti je bila dovoljno napredna da bi joj se pripisala brojna misteriozna monolitska i arheološka nalazišta širom sveta.

Upravo je karta otomanskog admirala i kartografa Pirija Reisa iz 1513. deo isečka puno kompleksne priče o ljudskoj istoriji, koja hrabro izaziva rašireno shvatanje te iste istorije. Antarktik je prvi put zvanično uočen 1820. godine tokom jedne ruske ekspedicije.

Tada je uočeno kako je u potpunosti prekriven ledenim pokrivačem, za koji se smatra da se formirao pre oko 35 do 45 miliona godina. Iz tog razloga Antarktik nije mogao da se pojavi na karti pre 1820., a sve karte na kojima se on nalazi trebalo bi da imaju naznačene ledene polove koji su stari nekoliko miliona. 

Neverovatno precizna, karta Pirija Reisa svakako izaziva sumnje u to što zaista znamo o drevnim civilizacijama. Reč je o karti sveta koja je obuhvatila izveštaje i merenja vojnih obaveštajaca, a koju je sastavio otomanski admiral Reis. 

Mapu je, dakle, 1513. u Carigradu napravio Ahmed Muhidin Piri, poznatiji kao Piri Reis, a ona i danas zbunjuje naučnike.

Najzanimljivija pojava na takozvanoj "Neobjašnjivoj mapi" je Antarktik: ne samo da na njemu nema leda, već je povezan sa Južnom Amerikom.

Informer

To je ponovo pokrenulo teoriju, čiji je tvorac istoričar doktor Čarls Hapgud sa Harvarda, da mapa prikazuje Antarktik iz doba praistorije. Rel je o pretpostavci da se Piri prilikom stvaranja mape možda služio mapom neke starije civilizacije.

S obzirom na to da je Antarktik otkiven 1818, a ne 1513 godine, oslikavanje topografije ovog dela sveta predstavlja veliku misteriju - kako je Reis uopšte došao do informacija o preglacijalnom Antakrtiku?

"Arapi su često Klaudija Ptolomeja, geografa iz 2. veka, mešali sa Ptolomejem Prvim, generalom iz Aleksandrije i prvim ptolomejskimg vladarom Egipta, koji je vladao od 323. do 285 godine pre nove ere", piše stručnjak za mape Gregori Mekintoš u svojoj knjizi "Piri Reis Map of 1513".

Informer

Piri Reis je najverovatnije napravio istu grešku, verujući da mape potiču iz vremena Ptolomeja Prvog, umesto Klaudija Ptolomeja.

Mekintoš takođe navodi da se neslaganja u vezi sa Severnom Amerikom mogu pripisati tadašnjem verovanju da je reč o Aziji, što nije bilo vezano samo za Reisa.

Najjednostavnije objašnjenje, dakle, bilo bi da nije reč o Antarktiku, već Teri Australis, hipotetičkom kontinentu koji je u Reisovo vreme predstavljan na mnogim kartama. Verovalo se da Tera Australis predstavlja protivtežu kontinentima na severnoj hemisferi, i čekao dan kada će novi