PAKLENI POMORSKI PUT KOJI LEDI KRV U ŽILAMA! Jedna pojava čini ga najopasnijim tesnacem na svetu, odneo je 8.000 života, a kada sile iz dubina i ledeni vetar podignu talase od preko 15 m... /VIDEO/

Drejkov prolaz je interkontinentalni prolaz koji povezuje južne delove Atlantskog i Tihog okeana. Severno od moreuza nalazi se najjužnija tačka južnoameričkog kontinenta i čitavog američkog kontinenta - ostrvo Diego Ramirez i legendarni Rt Horn, a na suprotnoj strani su Južna Šetlandska ostrva na Antarktiku. To je najširi tesnac na Zemlji: u njegovom najužem delu širina je najmanje 820 km. 

Kroz moreuz prolazi moćna antarktička cirkumpolarna struja. Oluje su česte u tesnacu, a ovde su jedne od najjačih na planeti - stalni zapadni vetar, koji ponekad dostiže i 35 m/s (126 km/h), u kombinaciji sa strujom sa zapada na istok. Česti su talasi veći od 15 metara. Ledene sante se nalaze uglavnom u južnom delu tesnaca, prateći struju od zapada ka istoku. 

Prolaz Drejk proteže se na nešto manje od 1000 km između Tihog i Atlantskog okaeana.

Istorijski gledano, tesnac je groblje brodova, ali i ljudi. Grube procene govore da je u ovim opasnim vodama živote izgubilo između 6.000 i 8.000 pomoraca. Sigurna plovidba moreuzom po relativno mirnom vremenu moguća je samo za veoma velike teretne brodove, velike ratne brodove i podmornice. Ekspedicioni brodovi su sada opremljeni stabilizatorima koji apsorbuju većinu vibracija, pa i oni mogu da prođu, ako ih još i vreme posluži.

Tesnac ima nekoliko karakteristika zbog kojih se izdvaja od ostalih tesnaca na Zemlji. U južnom delu zemaljske kugle, između 40. i 50. stepena južne širine, nalazi se moćna antarktička cirkumpolarna okeanska struja ili struja zapadnih vetrova. Ova struja, bez nailaženja na prepreke u vidu kontinenata ili velikih ostrva, razvija značajnu brzinu. Zbog toga svi brodovi koji prolaze Drejkovim prolazom od Atlantika do Tihog okeana moraju da savladaju snažan otpor antarktičke cirkumpolarne okeanske struje, piše Travelask.

Pored snažnih vetrova, situaciju u tesnacu znatno komplikuju sante leda i ledena kiša. Pomorci posebno strahuju od njih, posebno u periodu od aprila do novembra kada je južni deo moreuza prekriven ledom. 

Nakon izgradnje Panamskog kanala, većina brodova koristi ovaj prolaz za prelazak od Atlantika do Tihog okeana i nazad, a do južnog dela Južne Amerike koriste mnogo tiši i sigurniji Magelanov moreuz.

Krajem 2019. godine tim od šest ljudi je prvi put u istoriji uspeo da pređe Drejkov prolaz u čamcu na vesla. Članovi ekspedicije su iz SAD-a, Islanda, Južne Afrike i Škotske. Putovanje su započeli sa južnog vrha Južne Amerike, trebalo im je trinaest dana. Da bi sprečili da se čamac prevrne, troje ljudi moralo je sve vreme da ostane na veslima, dok je troje moglo malo da odmori u skučenim uslovima devetmetarskog plovila nazvanoG "Ohana".

Pretili su im snažni vetrovi, talasi od 12 metara i kitovi, koji su lako mogli da prevrnu čamac. Vodaje je toliko hladna da čovek, ako upadne u more ima samo dva do pet minuta da preživi. Članovi ekspedici su morali stalno da veslaju da se čamac ne bi prevrnuo.

„Veslate dok vas ledeni  talasi vam zapljuskuju, ledena vosa udara u oči, nos. Bilo je prilično mučno. Na kraju, svi smo bili vrlo mršavi i u nekoj vrsti delirijuma zbog nedostatka sna“, kaže Kolin Obrejdi iz Vajominga, jednog od šest članova ekspedicije.