ISPOVEST ćerke koja je pobegla od roditelja monstruma! Tukli su nas sve dok ne prokrvarimo, jeli smo samo jednom dnevno i tuširali smo se samo jedan put godišnje! /FOTO/VIDEO/

Džordan je imala samo 17 godina kada je pobegla iz porodične kuće u Perisu u Kaliforniji i pozvala policiju da prijavi da su njeni roditelji, Dejvid i Luiz Turpin, godinama nasilno zlostavljali i izgladnjivali svoje trinaestoro dece. 

Džordan, koja sada ima 21 godinu, pobegla iz kuće kroz prozor u januaru 2018. i rekla policijskom operateru:"Moje dve male sestre su trenutno vezane lancima".

U specijalnom izveštaju ABC-a o porodici, prvi put su objavljeni snimci kamere u trenutku kada je policija prvi put stigla na lice mesta i pronašla uspaničenu Džordan kako stoji pored puta.

- Upravo sam pobegla iz kuće u kojoj živim u 15-članoj porodici. Moje dve male sestre trenutno su okovane - bilo je prvo što je tada 17-godišnjakinja rekla šerifu.

Kada je upitana gde su njena braća i sestre vezani lancima, ona kaže policajcu da su na "krevetu".

- Mama ih nije vezala samo da bi bila zla. Vezani su lancima jer su ukrali njenu hranu - dodala je tada.

Džordan se potom izvinjavala policajcu što je "previše pričala" i tvrdi da ona "nikada ni sa kim tamo nije razgovarala".

- Nikada nisam bila sama sa osobom, tako da mi je veoma teško da pričam o tome - dodaje devojka koja je proživela najveće traume u životu.

Tinejdžerka nastavlja razgovor govoreći policajcu da njeni roditelji nisu svesni da je otišla od kuće, boreći se za dah i reči.

Primetivši njeno uznemireno stanje, policajac je pitao da li trenutno uzima neke lekove.

- Šta su lekovi? - odgovarila je začuđena Džordan.

Kada je policajac preformulisao rečenicu pitajući je da li uzima neke tablete, Džordan odgovara: - Ne. Mislim da nikada ranije nisam uzimala pilulu.

- Naši roditelji nas zlostavljaju. Zlostavljaju nas - pričala je prestravljena devojka.

Džordan je zatim pokazala policiji slike svoje okovane braće i sestara koje je krišom snimila pre nego što je pobegla kroz prozor.

- Nemam dokaze za sve, ali imam dokaz da su moje sestre vezane lancima - rekla je ona u tom momentu.

"Ovde možete da ih pogledate. Vidite? To su mesta na kojima ih prave", dodaje Džordan, naizgled ne znajući reč modrica.

- I vidite kako je prljava? Tako smo prljavi. Ne kupamo se - dodala je jecajući.

- Bili su okovani zbog krađe hrane. Ali su je ukrali jer su gladni - nastavlja ona.

Ranije objavljeni snimci pokazuju trenutak kada je policija ušla u porodičnu kuću Turpin pre nego što je spasila još dvanaestoro Džordanovih braće i sestara, koji su u to vreme imali između dve i 29 godina.

Policajci su otkrili dvoje dece u lancima vezanih za krevet, kako je Džordan opisala, i pronašli lanac koji visi sa nečega što izgleda kao krevet na sprat.

Međutim, okovi su bili samo vrh ledenog brega u decenijama zlostavljanja i mučenja u kući Turpina.
Istražitelji su kasnije otkrili da su decu često tukli njihovi zlokobni roditelji sve dok ne prokrvare, dozvoljavali im da jedu samo jednom dnevno i da se tuširaju samo jednom godišnje.

Ovaj monstrumski par, koji bi citirao Bibliju da bi opravdao česte batine, ostavljao je neku decu vezanu mesecima.

Deca su živela od sendviča sa salamom i puterom od kikirikija, dok su se njihovi roditelji pred njima hranili hranom "za poneti".

Deci nije bilo dozvoljeno da vežbaju, mogli su da govore samo u retkim situacijama kada se i roditeljima razgovara, a takođe im je bilo zabranjeno da se druže.

Kada je policija ušla u kuću, verovala je da su sva deca mlađa od 18 godina zbog toga što su izgledala neuhranjeno i glas im je bio veoma tanak i mladalački. Međutim, sedmoro od njih trinaestoro je tada bilo starije od 18 godina.

Dejvid, tada 57, i Luiz, 50, uhapšeni su i kasnije osuđeni na doživotni zatvor zbog užasnog zlostavljanja i zatvaranja svoje dece.

Oni su se izjasnili krivim po 14 tačaka, uključujući okrutnost prema odrasloj osobi, okrutnost prema deci, mučenje i bespravno zatvaranje.

Sva braća i sestre Turpin proveli su nedelje u bolnici pre nego što su raspoređeni u dva različita hraniteljska doma. Razmišljajući o svom herojstvu pre skoro četiri godine, Džordan je rekla da je, iako je bila užasnuta, znala da mora nešto da uradi da bi spasila živote svoje braće i sestara.

- Ruke su mi se tresle - rekla je kroz suze o trenutku kada je pokušala da pozove policiju.

- Ali pokušavala sam da se smirim da bih to uradila i na kraju sam ga pritisnula dugme. I kada su se javili... Bukvalno nikad nisam razgovarala sa nekim telefonom. I počela sam da pričam kako nismo išli u školu, živeli smo u prljavštini, kako gladujemo i sve te stvari - rekla je ova devojka ogromnog srca i ogromne hrabrosti.

- Morala sam da se uverim da ako odemo, nećemo se tamo vratiti i da ćemo dobiti pomoć koja nam je potrebna. Jer da sam se vratila, ne bih sada sedela ovde - rekla je.

Na kraju je govorila o tome koliko joj znače sitnice i sloboda koju nikada nikada nije imala, a sve su to privilegije koje ljudi često uzimaju zdravo za gotovo.

- Tako sam zahvalna što samo šetam sat vremena uz svoju muziku. Mislim da su ove male stvari stvari koje ljudi uzimaju zdravo za gotovo - rekla je emotivna Džordan na kraju.

Svojim herojstvom je spasila svoju braću i svoje sestre i oni danas život dostojan ljudskogh bića daleko od monstruoznih roditelja.