KIJEV MENJA TAKTIKU, KREĆE NA RUSIJU... MOSKVA DA SE SPREMI ZA NAPADE UKRAJINE DUBOKO U RUSIJI! Na meti su visoki zvaničnici, infrastruktura...

Kao primer ovih napada naveo je ubistvo lokalnog zvaničnika u Hersonskoj oblasti, koje gradske vlasti tretiraju kao teroristički akt.

„Partizanske aktivnosti" se pojavljuju na teritorijama koje je Rusija zauzela od početka svoje vojne operacije u Ukrajini krajem februara, rekao je Budanov, ukazujući na dve eksplozije u Hersonskoj oblasti, koja se graniči sa Krimom, Rusija.

U Hersonskoj oblasti su bila dva napada koja su očigledno bila usmerena na lokalne zvaničnike. 22. juna eksplodirala je bomba pored puta u gradu Černobajevka dok je prolazio načelnik lokalne administracije. Zvaničnik je preživeo, zadobivši lakše povrede od gelera. 

Dva dana kasnije, u sličnom napadu je ubijen načelnik Odelenja za porodicu, omladinu i sport. U njegov automobil postavljena je eksplozivna naprava. Lokalne vlasti su 24. juna saopštile da incident tretiraju kao teroristički napad.

Prema Budanovu, ove vrste napada neće biti ograničene na teritoriju koja je nekada bila pod kontrolom Ukrajine. Napadi i sabotažne operacije „organizuju se svuda, a bili su i biće u Rusiji i na mnogim drugim mestima", rekao je on. On nije rekao da li iza bilo kojeg od incidenata stoji Kijev.

On je takođe rekao da ima "malo nade" da će se ruske snage povući i napustiti položaje koje trenutno drže. „Oni će se boriti koliko mogu", rekao je on i dodao da Rusija „nema drugu opciju" osim da se „bori do kraja".

Budanov je ocenio zapadnu vojnu pomoć Ukrajini kao nedovoljnu, rekavši da Kijevu treba „više od juče ili prekjuče". Ukrajina je nedavno dobila prvu seriju višecevnih raketnih sistema "Himars" američke proizvodnje, kao i desetak nemačkih samohodnih haubica PzH 2000 i 12 francuskih artiljerijskih sistema "Cezar".

Prema "Fajnenšel tajmsu", Ukrajina je i dalje daleko od Rusije. Ruske trupe imaju po 10 artiljerijskih sistema na jedan ukrajinski, pozivajući se na „zapadne procene", dodajući da u duelima granatiranja dnevno pogine oko 100 ukrajinskih vojnika. Budanov je takođe rekao da su ruske snage sravnile odbrambene položaje Ukrajine u gradu Severodonjecku u Luganskoj Narodnoj Republici (LNR) i primorale ukrajinske trupe da se povuku kako bi izbegle da budu zarobljene.

„Ovo je bila apsolutno ispravna odluka ... taktičko pregrupisavanje", dodao je on.

Ministarstvo odbrane Rusije je 25. juna saopštilo o oslobađanju Severodonjecka, jednog od dva velika grada u LNR koji su ostali pod kontrolom Ukrajine. Sada Lisičansk, grad odmah preko reke, ostaje jedini veći grad koji je još uvek drže ukrajinske trupe u LNR.
 
Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili  su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Sukob Rusije i Ukrajine možete pratiti na našen blogu uživo!!!