Ispravka - Ne, Ukrajina nije gradila NATO bazu u Severodonjecku

Sto dvadeset četvrti dan rata u Ukrajini. Severodonjeck je pod punom kontrolom Narodne milicije LNR, strani plaćenici beže iz tog grada u Lisičansk. Na osnovu analize portala raskrikavnje.ba promeni smo pogrešno prenete informacije da je Ukrajina gradila NATO bazu u Severodonjecku

22.30 Demontracije protiv NATO u Madridu

Nekoliko sati pre početka samita NATO u španskoj prestonici oko 30 antiratnih aktivista protestovalo je u Muzeju kraljice Sofije ispred čuvene slike Gernika, remek-dela Pabla Pikasa posvećenog užasima rata.
- Demonstranti okrivljuju vojnu alijansu za raspirivanje rata u Ukrajini i tvrde da se ''bezbednost ne postiže sa većim količinama oružja" - navodi se u zajedničkom saopštenju organizatora protesta, prenosi Rojters.
Na slikama i video snimku objavljenom na društvenim mrežama može se videti desetak aktivista koji poput leševa leže na podu ispred Pikasove Gernike inspirisane krvavim vazdušnim napadom na grad Gerniku tokom Španskog građanskog rata. 
Demonstranti su nosili transparente sa natpisom "Rat je smrt ljudi. Rat je smrt umetnosti".

22.15 Stoltenberg potvrdio, NATO diže 300 hiljada vojnika

Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, uoči samita u Madridu, izjavio je da će NATO povećati broj vojnika u visokoj pripravnosti sa oko 40.000 na više od 300.000.
Taj potez je deo nastojanja NATO da satvori novu strukturu snaga u okviru koje će nacionalne trupe biti u različitim nivoima pripravnosti, tako da Alijansa ima više vojnika u visokoj pripravnosti spremnih da deluju u kratkom roku u slučaju krize.
Gereralni sekretar NATO je rekao da očekuje da se na predstojecćem samitu NATO u Madridu usvojiti "novi strateškii koncept" koji će "jasno definisati Rusiju kao najvažnju i direktnu bezbednosnu opasnost" Alijanse.
Stoltenberg je ocenio da je Rusija "odustala od partnerstva i dijaloga" koji je NATO "godinama pokušavao da uspostavi", a da je "brutalna invazija na Ukrajinu i otvoreno kršenje međunarodnog prava i poptpisanih sporazuma NATO i Rusije", samo jedan od primera takvog ponašanja Moskve.

22.00 Zelenski zapretio Pridnestrovlju napadom

Foto: AP/Tanjug

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je da je spreman da na eventualnu pretnju iz Pridnjestrovlja odgovori napadom.
Na pitanje da li Ukrajini preti opasnost iz Pridnjestrovlja, u kojem su razmeštene ruske mirovne snage, Vladimir Zelenski je izjavio:
- O tom pitanju sam danas razgovarao s predsednicom, o rizicima. Ne bih to nazvao napadima Pridnjestrovlja na Ukrajinu. Ako bi se to dogodilo, mislim da bi to bila globalna greška. Mi dobijamo razne signale, oni su neprijatni - rekao je Zelenski na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednicom Moldavije Majom Sandu nakon sastanka u Kijevu.
- Oni, međutim, treba da znaju, ti ljudi koji se nalaze na privremeno okupiranoj teritoriji Moldavije u Pridnjestrovlju: to za nas necěe biti udarac, nego šamar, i mi cěemo odgovoriti udarcem - rekao je Zelenski.

21.30 Iz Letonije najavili oduzimanje Rusiji eksklave na Baltiku

Bivši ministar unutrašnjih poslova Letonije Maris Gulbis najavio je spremnost Evrope i NATO-a da Rusiji "oduzmu" Kalinjingrad, prenose RIA Novosti.
Prema njegovim rečima, ograničenje tranzita ka Kalinjingradskoj oblasti je prvi korak EU i Severnoatlantske alijanse da odseku Kalinjingrad od Ruske Federacije.
- Počeo sam da mislim da Evropa veoma dobro razume šta radi. Litvanci su sve još bolje razumeli. Mislim da je Rusima poslat jasan signal - ako se budete pravili važni, mi ćemo zauzeti Kenigsberg (bivši naziv Kalinjingrada - prim.aut.) - rekao je bivši ministar na TV24.
On je takođe izrazio mišljenje da su aktuelni lideri zapadnih zemalja "previše mekani" u poređenju sa Vinstonom Čerčilom i Ronaldom Reganom. Osim toga, Gulbis smatra da bi američki predsednik Džo Bajden trebalo, zbog rata u Ukrajini, da se obrati ruskom predsedniku Vladimiru Putinu sa izjavom: "Vladimire, mi sada zauzimamo Kalinjingrad".

21.00 Rusi potvredili likvidaciju stranih plaćenika iz Gruzije i Evrope kod Lisičanska

Vojska Ruske Federacije potvrdila je danas likvidaciju stranih plaćenika iz Gruzije i evropskih zemalja kod Lisičanska.
Prema rečima portparola ruskog ministarstva odbrane Igora Konašenkova na brifingu za novinare, ruska vojska je likvidirala do sada 14 stranih plaćenika u oblasti Lisičansk, prenosi agencija Interfaks.
- 26. juna, tokom borbi na tri kilometra od rafinerije nafte Lisičansk u Luganskoj Narodnoj Republici (LNR), ruske jedinice su uništile dve diverzantsko-izviđačke grupe plaćenika, ukupno 14 ekstremista - rekao je Konašenkov i precizirao da je prva grupa bila ''međunarodna'' sastavljena od državljana raznih evropskih zemalja, a u drugoj grupi su bili samo plaćenici iz Gruzije, pripadnici "ozloglašene gruzijske legije".
Konašenkov tvrdi da se u ovim "banditskim formacijama bore uglavnom kriminalci".
On je rekao i da su uništeni gruzijski militanti bili umešani u "brutalna mučenja i ubistva ruskih vojnika u blizini Kijeva u martu ove godine".
Konašenkov je upozorio da rusko Ministarstvo odbrane ima informacije o svakom plaćeniku koji je umešan, kako je rekao, u zlostavljanje i ubistvo ruskih vojnika.

20.30 Šef ukrajinskih obaveštajaca tvrdi, Putin neće još dugo

Predsednik Rusije Vladimir Putin boluje od više "teških" bolesti i ima manje od dve godine života, tvrdi šef ukrajinske obaveštajne službe.
General major Kirilo Budanov kaže da su špijuni iz Kijeva, koji su se infiltrirali u Kremlju, došli do ovih saznanja.
- Putin neće još dugo - rekao je Budanov, prenosi Daily Mail, pozivajući se na USA Today.
Zdravlje ruskog predsednika predmet je spekulacija poslednjih nekoliko meseci, pogotovo otkako je snimljen kako se grčevito drži za sto tokom sastanka sa ministrom odbrane Rusije Sergejem Šojguom.
Ranije ovog meseca navodno su Putinu klecale noge dok je držao govor u Moskvi. Putin je prisustvovao ceremoniji dodele odlikovanja u Kremlju, a činilo se da je veoma nestabilan. Lider Rusije se klatio napred-nazad uoči svog govora, dok je Nikita Mihalkov primao nagradu.
Ove tvrdnje ukrajinskog obaveštajca dolaze nekoliko dana nakon što je izvor iz Kremlja rekao kako su, navodno, Putinu lekari savetovali da nema "duže nastupe" u javnosti, a nakon što se razboleo posle rasprava sa visokim vojnim zvaničnicima.
- Ruski predsednik je osetio "slabost i vrtoglavicu" dok je ustajao od stola posle nedavne video konferencije sa savetnicima i vojnim vođama - objavljeno je na Telegram kanalu General SVR.

18.00 Ahmetov tužio Rusiju traži traži milijarde dolara odštete

Najbogatiji Ukrajinac i vlasnik čeličane Azovstalj u Mariupolju, Rinat Ahmetov, podneo je danas tužbu protiv Rusije Evropskom sudu za ljudska prava, tražeći odštetu za, kako je naveo, milijarde dolara poslovnih gubitaka zbog ruske invazije.
Ahmetov, u čijoj su čeličani ukrajinski borci nedeljama pružali otpor ruskom bombardovanju, tužio je Rusiju za „teška kršenja njegovih imovinskih prava", saopštila je njegova holding kompanija Sistem kepital menadžment (SCM), prenosi Rojters.
U saopštenju SCM-a se navodi da Ahmetov takođe traži sudski nalog za „sprečavanje Rusije da i dalje sprovodi blokade, pljačke, diverzije i uništavanje žitarica i čelika" koje proizvode njegove kompanije.
„Zlo ne sme proći nekažnjeno. Ruski zločini protiv Ukrajine i našeg naroda su eklatantni i oni koji su krivi za njih moraju biti pozvani na odgovornost", poručio je Ahmetov, prema navodima kompanije.
On je dodao da je "pljačka ukrajinske izvozne robe, uključujući žito i čelik, već rezultirala rastom cena i umiranjem ljudi od gladi širom sveta", te da, kako je rekao, "ove varvarske akcije moraju da se zaustave, a Rusija mora da plati sve".

17.30 Psekov: Rusija nije pod jurisdikcijom Evropskog suda 

Foto: Reuters

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je na pitanje o tužbi Ahmetova rekao danas da Rusija više nije pod jurisdikcijom Evropskog suda za ljudska prava.
„Izašli smo iz (jurisdikcije) relevantnih dokumenata. Dakle, odgovor na ovo je apsolutno očigledan", rekao je on, navodi Rojters.
Prema magazinu Forbs, neto bogatstvo Ahmetova je iznosilo 15,4 milijarde dolara 2013, ali njegova poslovna imperija od tada trpi posledice višegodišnjih borbi propruskih separatista na istoku Ukrajine, kao i posledice vojne akcije Moskve u toj zemlji koja je počela 24. februara.
Ahmetov je prošlog meseca saopštio da je njegova kompanija Metinvest, najveći ukrajinski proizvođač čelika, pretrpela gubitak od 17 do 20 milijardi dolara zbog ruskog bombardovanja njene čeličane u Mariupolju. Konačan iznos biće utvrđen u tužbi, rekao je on.

17.00 EU šalje Ukrajini opremu za zaštitu od nuklearne pretnje

Evropska unija šalje Ukrajini opremu specijalizovanu za rizike po javno zdravlje, kao što su hemijske, biološke, radiološke i nuklearne pretnje, objavljeno je u Evropskoj komisiji.
U Komisiji kažu da ova pomoć obuhvata 300.000 specijalizovanih zaštitnih odela, 5.600 litara dekontaminanata i 850 komada opreme za operacije dekontaminacije, a do isporuke dolazi nakon specifičnog zahteva ukrajinske vlade.
"Medicinska oprema i oprema prilagođena hemijskim, biološkim ili nuklearnim hitnim slučajevima su na putu za Ukrajinu. Bolnice i medicinski radnici u Ukrajini rade pod vatrom, a mi moramo učiniti sve što je u našoj moći da im obezbedimo neophodne instrumente za spasavanje života", poručio je evropski komesar Janez Lenarčić.
U Briselu navode da je ukupna vrednost ove donacije više od 11 miliona evra, a da će pomoć Ukrajini biti isporučena iz zaliha EU za hitne slučajeve, koje se nalaze u skladištene u Rumuniji, Mađarskoj, Švedskoj, Nemačkoj, Grčkoj i Danskoj.
   
16.30 Zelenski: Rusija napada civile 

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je danas da je ruska raketa pogodila tržni centar u Kremenčugu u centralnoj Ukrajini, i tvrdi da je "nemoguće zamisliti broj žrtava".
Zelenski tvrdi da je u trenutku napada u šoping-centru bilo više od 1.000 ljudi.
Nije izneo detalje o poginulima i povređenima, ali je rekao da je "nemoguće i zamisliti broj žrtava".
Prema poslednjim informacijama poginule su dve osobe.
Prethodno je guverner Poltavske oblasti Dmitrij Lunin tvrdio da su "ruske snage pogodile su danas civilni objekat u Kremenčuku i da ima žrtava."
- Nažalost, ima žrtava. Više informacija kasnije - rekao je Lunin.

16.00 Rusi raketirali vojnu fabriku u Kijevu

Ruske Vazdušno-kosmičke snage izvele su napad na pogone vojne fabrike „Artjom" u Švečenkovskom okrugu u Kijevu gde se proizvodila municija za ukrajinske višecevne raketne bacače, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

15.45 Rusi presreli dve rakete "Točka U"

Ruska vojska je presrela dve rakete „točka U" u području Kahovke u Hersonskoj oblasti i raketu ispaljenu iz višecevnog raketnog bacača u području Zmijskog ostrva
Ruska avijacija je tokom kontrabaterijske borbe uništila tri ukrajinska voda višecevnih raketnih bacača „grad", vod haubica M-777 kalibra 155 milimetara, dva artiljerijska voda gaubica „giacint" kalibra 152 milimetra, kao i dva voda samohodnih artiljerijskih sistema 2S1 „gvozdika", koji su gađali Donjeck i druge gradove DNR.
Ruska artiljerija uništila je odred za blokiranje ukrajinske nacističke formacije „Desni sektor", zabranjene u Rusiji, koji je trebalo da zaustavi bataljon ukrajinske 72. mehanizovane brigade koji je bežao sa svojih položaja u području naseljenog mesta Volčejarovka kod Lisičanska.
230 kamiona čeka da napuste Kalinjingradsku oblast
Na rusko-litvanskoj granici 230 kamiona čeka da napuste Kalinjingradsku oblast, saopštila je pres-služba carine regiona.
Ranije su ruski hakeri "Killnet" saopštili da su napali sajtove litvanske vlade zbog toga što su vlasti blokirale tranzit sankcionisane robe preko Litvanije do Kalinjingrada

14.51 - Moskva: Ruske snage pogodile fabriku raketa Artem u Kijevu

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da su ruske snage pogodile radionice ukrajinske fabrike raketa „Artem“ u Kijevu.
U saopštenju se navodi de je to preduzeće, koje je pogođeno juče, proizvodilo municiju za ukrajinske višecevne raketne sisteme.
Napominje se da su, prema podacima kontrole, sve četiri rakete koje su ispalile ruske snage stigle do cilja, prenosi RIA Novosti.

 

 

Dodaje se da civilna infrastruktura Kijeva nije oštećena usled upotrebe visokopreciznog naoružanja.

„Kijevski režim je pokušao da presretne ruske visokoprecizne rakete protivvazdušnim oružjem raspoređenim u gradu. Ukrajinske posade protivvazdušnih raketnih sistema S-300 i Buk M1 koristile su više od deset protivvazdušnih raketa“, navodi se u izveštaju.

Navodi se da su ukrajinske rakete „Buk“ oborene u vazduhu i da se pretpostavlja da je jedna od oborenih raketa pala na stambenu zgradu.

14.50 - "Najveća i najdirektnija pretnja"

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da će u novom Strateškom konceptu koji će saveznici usvojiti u Madridu Rusija biti definisana kao "najveća i najdirektnija pretnja našoj bezbednosti".

14.35 - Nastavlja se ofanziva u području Lisičanska

Narodna milicija LNR saopštila je da, uz podršku Oružanih snaga Rusije, nastavlja uspešnu ofanzivu u području Lisičanska.

- Protivnik je pretrpeo velike gubitke u ljudstvu i oklopnoj tehnici. Zaplenjeno je trofejno oružje - navodi se u saopštenju.

14.17

 

 

14.13 - NATO jača jedinicu za hitne reakcije

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio da Alijansa namerava da drastično pojača brojčano stanje jedinica za brze odgovore.

Prema njegovim rečima, broj ljudstva u tim jedinicama zaduženim za hitne reakcije biće 300.000.

13.55 - Snimak udara na fabriku municije u Ukrajini

 

 

13.54 - Nastavlja se slanje pomoći

Lideri država na samitu G7 su u zajedničkom saopštenju obećali da će nastaviti da pomažu Ukrajini dok god bude potrebno.

"Nastavićemo da pružamo finansijsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku i bićemo uz Ukrajinu onoliko dugo koliko je potrebno", navodi se u saopštenju G7 o podršci Ukrajini.

13.41 - EU šalje specijalnu opremu Ukrajini

Evropska unija šalje Ukrajini opremu specijalizovanu za rizike po javno zdravlje, kao što su hemijske, biološke, radiološke i nuklearne pretnje, objavljeno je u Evropskoj komisiji.

U Komisiji kažu da ova pomoć obuhvata 300.000 specijalizovanih zaštitnih odela, 5.600 litara dekontaminanata i 850 komada opreme za operacije dekontaminacije, a do isporuke dolazi nakon specifičnog zahteva ukrajinske vlade.

"Medicinska oprema i oprema prilagodjena hemijskim, biološkim ili nuklearnim hitnim slučajevima su na putu za Ukrajinu. Bolnice i medicinski radnici u Ukrajini rade pod vatrom, a mi moramo učiniti sve što je u našoj moći da im obezbedimo neophodne instrumente za spasavanje života", poručio je evropski komesar Janez Lenarčić.

U Briselu navode da je ukupna vrednost ove donacije više od 11 miliona evra, a da će pomoć Ukrajini biti isporučena iz zaliha EU za hitne slučajeve, koje se nalaze u skladištene u Rumuniji, Mađarskoj, Švedskoj, Nemačkoj, Grčkoj i Danskoj.

13.16 - Pronađeno više od 100 tela ispod ruševina

Više od 100 tela pronađeno je ispod ruševina stambene zgrade u Marijupolju, objavio je savetnik gradonačelnika Petro Andrjuščenko.

On je u objavi na Telegramu rekao da ruske snage ne planiraju da izvlače i sahranjuju tela nakon što je stambeni blok napadnut iz vazduha.

13.05 - Rusi u "akciji"

 

 

13.03 - SAD uvode nove sankcije, Rusija uzvraća

Sjedinjene Američke Države uvešće vizna ograničenja za oko 500 ruskih zvaničnika zbog sukoba u Ukrajini, kao i više carine na preko 570 vrsta ruske robe i sankcije kompanijama koje pomažu Rusiji da izbegne restriktivne mere, saopštila je danas Bela kuća.

"Ministarstvo finansija SAD uvešće sankcije privatnim vojnim kompanijama koje deluju u Ukrajini, ruskim vojnim jedinicama koje su umešane u kršenje ljudskih prava ili kršenja medjunarodnog humanitarnog prava u Ukrajini, kao i visokim zvaničnicima koje je Rusija postavila u oblastima pod opsadom ili koje drže ruske snage, uključujući ministre i gradonačelnike spornih gradova", navodi se u izveštaju Bele kuće, prenosi agencija TAS S.

Moskva je uvela sankcije za 43 kanadska državljana i zabranila im ulazak u zemlju kao odgovor na sankcije koje su ranije uvedene Rusiji.

13.00 - Dejstvo "Akacija" i haubica Msta-B 

Ministarstvo odbrane Ruske Federacije prikazalo je snimak borbenog rada samohodnih topova „Akacija“ i haubica Msta-B kalibra 152 mm.

Artiljerijske posade uništile su kolonu vojne tehnike Oružanih snaga Ukrajine i ljudstvo neprijatelja. Koordinate za udar prenete su pomoću drona.

 

 

12.23 - Zelenski o okončanju rata

Pojavljuju se novi detalji o govoru ukrajinskog predsednika na samitu G7.

Dvojica evropskih diplomata kažu da je Zelenski rekao liderima da želi da okonča rat do kraja ove godine, pre nego što nastupi zima.

12.22 - Ispravka - Ne, Ukrajina nije gradila NATO bazu u Severodonjecku

U ovom delu teksta preneli smo smo neutemeljene tvrdnje o navodnoj izgradnji NATO baze u Ukrajini koje ispravljamo na osnovu analize portala raskrinkavanje.ba

Kako se navodi u članku ukrajinskog fact-checking portala Stop Fake od 23.6.2022. godine, netačna tvrdnja o izgradnji NATO baze u Severodonjecku postoji još od 2020. godine.

Naime, te godine ukrajinski ministar odbrane Andriy Zagorodnyuk saopštio je da će se izgraditi dvije vojne baze, u blizini Mariupolja i Severodonjecka, prema NATO standardima.

Stop Fake je objasnio zbog čega planiranje izgradnje vojne baze prema NATO standardima nije isto što i izgradnja NATO baze:

Vredi posebno naglasiti da u planovima Ukrajine ili zemalja članica Alijanse nije bilo planova o “izgradnji vojne baze NATO-a” u Severodonjecku. Ovaj lažnjak nastao je još 2020. godine, kada je Andrij Zagorodnjuk, tadašnji ministar odbrane Ukrajine (2019 – 2020), najavio planove države da izgradi dve nove vojne baze: u Mariupolju i Severodonjecku. Zahorodnjuk je rekao da za razvoj vojne infrastrukture u ova dva grada planiraju izgradnju dve baze koje će zadovoljiti NATO standarde. Nije bilo govora o izgradnji “NATO baza” u Severodonjecku: objekat nije imao nikakve veze s NATO-om i nije bio namenjen za razmeštanje stranih trupa.

Šta su NATO standardi?

Kako je objašnjeno u članku Stop Fakea, NATO standardi predstavljaju niz dokumenata koji regulišu kompatibilnost oružanih snaga država učesnica i opisuju opšta pravila za njih. Mogu se podijeliti na administrativne, operativne i logističke. Ukrajina je, kako objašnjava Stop Fake, u okviru saradnje s NATO-om izvršila reformu u sferi odbrane i pristupila standardizaciji Alijanse. Među ključnim oblastima saradnje Ukrajine i NATO-a bile su: stvaranje ugodnih uslova za službu (stvaranje baza po NATO standardima), napredna obuka ukrajinske vojske, razmjena informacija, zaštita taktičkih komunikacija, cyber odbrana, rukovanje eksplozivnim objektima, kao i medicinska pitanja i rehabilitacija vojske, prekvalifikacija veterana za civilne specijalnosti i pozadinu odbrane.

 

12.21- Ukrajina suspendovala neke nuklearne sporazume sa Rusijom

Ukrajina je suspendovala nekoliko nuklearnih bezbednosnih sporazuma sa Rusijom, saopštio je danas ukrajinski Državni inspektorat za nuklearnu bezbednost.

"Zbog ruske vojne agresije, Državni inspektorat za nuklearnu bezbednost okončava medjunarodne sporazume o saradnji izmedju dve zemlje u polju nuklearne bezbednosti", navodi se u poruci na Fejsbuk stranici inspektorata, prenosi TAS S.

Ukrajina naročito obustavlja sporazum o razmeni informacija i saradnji u polju bezbednosnih odredbi koje se tiču mirovne upotrebe nuklearne sile.

12.20 - Blumberg: Rusija nije isplatila spoljni dug prvi put za sto godina

U Rusiji je u ponedeljak uveče došlo do neizmirenja (defolta) državnog duga – prvi put od 1918. godine, piše agencija Blumberg.

Povod za ovakve medijske navode je rok za isplatu kupona u vrednosti od 100 miliona dolara koji je istekao 27. juna.

Međutim, Blumberg piše da je „defolt“ „uglavnom simboličan“ i da nema velik značaj za Rusiju.

12.15 - Litvanci se usaglasili sa Evropskom komisijom

Rukovodstvo Litvanije usaglasilo je danas u konsultacijama sa Evropskom komisijom (EK) osnovne principe i smernice za tranzit ruske robe za eksklavu Kalinjingrad.

Kjastutis Budris, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Litvanije, izjavio je posle sastanka u predsedničkoj palati da su konsultacije održane u svetlu ažuriranja preporuka EK o primeni sankcija, prenosi Interfaks.

12.10 - „Grad“ u akciji

Ministarstvo odbrane Ruske Federacije objavilo snimke borbenih dejstava višecevnog bacača raketa „Grad“. Posada sistema „Grad“ udara po položajima Oružanih snaga Ukrajine.

 

 

12.00 - Rojters: Zelenski od G7 tražio PVO, sankcije Rusiji

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je danas od Grupe sedam najrazvijenijih zemalja protivvazdušne odbrambene sisteme, više sankcija Rusiji i bezbednosne garancije, rekao je neimenovani evropski zvaničnik.

Zelenski je u obraćanju liderima na samitu G7 putem video-linka, takođe zatražio pomoć za izvoz žita iz Ukrajine kao i pomoć za obnovu, rekao je jedan evropski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.

Zelenski se pridružio video-linkom samitu lidera G7 koji se održava u zamku Elmau na jugu Nemačke.
Njegovo obraćanje nije bilo javno, dodaje AP.

11.23 - Oslobođeni svi taoci iz "Azota"

U ovom trenutku ukrajinski neonacisti nikoga ne drže kao taoca u fabrici „Azot“, izjavio je ambasador LNR u Rusiji Rodion Mirošnik.

"Ukrajinski militanti nikoga ne drže kao taoce. Teritorija industrijske zone ‘Azota’ potpuno je oslobođena od ukrajinskih snaga. Ljudi tamo ostaju iz više razloga. Prvo, određeni broj ljudi jednostavno nema gde da ode i ne žele da napuštaju teritoriju Severodonjecka. Takvih je oko 30 odsto. Odnosno to su ljudi koji su rešili da za sada ostanu u skloništima. Naši vojnici im sada donose hranu, vodu i lekove", rekao je Mirošnik za televiziju „Rusija 24“.

11.13 - Ukrajinske trupe granatirale Dolomitno

Ukrajinske trupe granatirale su u 3.10 ujutro Dolomitno u Donjeckoj Narodnoj Republici, ispalivši četiri granate kalibra 152 milimetra, saopštilo je predstavništvo DNR u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre.

Takođe se navodi da je Dolomitno gađano i u 6.05 i da je na njega ispaljeno 20 granata kalibra 152mm.

Ukrajinske snage u 7.55 su gađale i Petrovski okrug Donjecka na koji je ispanjeno pet granata kalibra 122mm, dodaje se u saopštenju.

11.00 - Bilans žrtava za jučerašnji dan

Tokom proteklog dana poginula su dva civila, a devet je ranjeno u granatiranju teritorije Donjecke Narodne Republike od strane ukrajinskih trupa, saopštio je štab teritorijalne odbrane DNR, preneo je Sputnjik. 

10.49 - Ukrajinske vlasti pozvale civile da se hitno evakuišu iz Lisičanska

Regionalne vlasti pozvale su danas civile da se hitno evakuišu iz grada Lisičanska na istoku Ukrajine, koji napadaju ruske snage.

"Situacija u gradu je veoma teška", napisao je na Telegramu regionalni guverner Lugaske oblasti Sergej Gajdaj, prenosi agencija Rojters.

Ranije danas Generalštab Ukrajine saopštio je da ruske trupe pokušavaju da blokiraju Lisičansk sa juga, uz podršku artiljerije.
Navedeno je da je ruska avijacija izvela napad u oblasti Lisičanska, preneo je Ukrinform.

10.32 - "Usaglasili smo"; Ruska roba može kroz Kalinjingrad?

Rukovodstvo Litvanije usaglasilo je danas u konsultacijama sa Evropskom komisijom osnovne principe i smernice za tranzit ruske robe za enklavu Kalinjingrad.

Kjastutis Budris, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Litvanije, izjavio je posle sastanka u predsedničkoj palati da su konsultacije održane u svetlu ažuriranja preporuka EK o primeni sankcija, prenosi Interfaks.

10.24 - Raketni napad na Odesku oblast, osam povređenih

U raketnom napadu ruskih snaga na Odesku oblast povredjeno je osam osoba, medju kojima je jedno dete, saopštila je danas ukrajinska operativna komanda za jug. Navedeno je da povređenima nije bila potrebna hospitalizacija, a da su rakete ispaljene iz aviona Tu-22 iz pravca Krima, prenosi Interfaks Ukrajina.

09.38 - DNR: Ubijena dva civila u protekla 24 sata u granatiranju

Dva civila ubijena su, a devet je ranjeno u ukrajinskom granatiranju teritorije samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) u protekla 24 sata, saopštila je danas misija DNR pri Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre.

"U protekla 24 sata, misija je prijavila 33 slučaja bombardovanja ukrajinske vojske. Prema dostupnim informacijama, dva civila su ubijena u Gorlovki i Dolji", navodi se u saopštenju misije DNR, prenosi agencija TAS S.

Takođe, kako se navodi, devet civila je povređeno u Kujbiševskom okrugu Donjecka i u Gorlovki.

Tokom bombardovanja ukrajinska vojska koristila je raketnu i topovsku artiljeriju, kao i minobacače, navela je misija u saopštenju.

Kako se dodaje, bombardovanjem je pogođeno 11 zajednica DNR, oštetivši 18 kuća i tri civilna infrastrukturna objekta.

09.21 - Trenutak kada je most podignut u vazduh

 

 

09.11 - Slike rata

 

 

08.49 - Ruske snage pokušavaju blokadu Lisičanska sa juga

Generalštab Ukrajine saopštio je danas da ruske trupe pokušavaju da blokiraju Lisičansk sa juga, uz podršku artiljerije.

Navedeno je da je ruska avijacija izvela napad u oblasti Lisičanska, prenosi Ukrinform.

Dodaje se da je nastavljeno granatiranje civilne i vojne infrastrukture u oblasti pojedinih naselja u Černigovskoj oblasti i da su granatirana i pojedina naselja u Harkovskoj oblasti.

Generalštab Oružanih snaga Ukrajine navodi da se borbe vode i na drugim pravcima.

08.48 - Britanci javljaju: Rusija se preorjentiše na Izjum

 

 

08.27 - Specijalne snage vojske DNR uništavaju položaje Oružanih snaga Ukrajine kod sela Novgorodskoje

 

 

08.25 - Japan proširuje sankcije Rusiji

Japanska vlada proširiće individualne i sankcije koje se tiču izvoza iz Rusije, izjavio je premijer Fumio Kišida na samitu G7 u Nemačkoj, izvestio je japanski javni servis NHK.

Kako se navodi u izveštaju NHK, Japan namerava da zamrzne imovinu 70 ruskih fizičkih i pravnih lica zbog situacije u Ukrajini i da uvede dodatne sankcije vezane za izvoz za još 90 ruskih organizacija za koje zvanični Tokio smatra da imaju veze sa odbrambenom industrijom, prenosi agencija TAS S.

08.13 - Velika Britanija pomaže Ukrajinu sa 10 miliona funti za popravku železnice

Vlada Velike Britanije doprineće Ukrajini sa 10 miliona funti (12,3 miliona dolara) za popravku njene železničke infrastrukture, kako bi se obezbedio izvoz žitarica iz zemlje, saopšteno je iz kabineta britanskog premijera Borisa DŽonsona.

Kako se navodi u saopštenju, Ujedinjeno Kraljevstvo i njeni saveznici spremni su da spreče Rusiju da utiče na globalne cene hrane, prenosi agencija TAS S.

07.49 - Turska se neće pridružiti sankcijama protiv Rusije

Turska se neće pridružiti sankcijama Zapada protiv Rusije, koje su uvedene zbog ukrajinske krize, izjavio je danas portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin.

"Ne uvodimo sankcije i nećemo im se pridružiti. Moramo da gledamo naše interese. Ako svi ruše mostove, ko će onda razgovarati sa Rusiom", rekao je Kalin u intervjuu za televiziju Haberturk, a prenosi TAS S.

On je naglasio da su ekonomski odnosi Turske sa Rusijom takvi da će sankcije naneti više štete turskoj ekonomiji nego ruskoj.

"Imamo jasan stav (po pitanju sankcija). Zapad to nije prihvatio", rekao je Kalin.

07.26 - Uoči NATO samita Erdogan sa liderima Švedske i Finske

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prisustvovaće sastaće se u utorak sa liderima Švedske i Finske, uoči NATO samita u Madridu, izjavio je danas portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin.

Finska i Švedska su podnele zahtev za članstvo u NATO kao odgovor na napad Rusije na Ukrajinu, podseća Rojters, ali njihove kandidature su suočene sa protivljenjem Ankare zbog, kako se navodi, podrške kurdskim militantima i embarga na oružje uvedenog Turskoj.

07.25 - SAD ove nedelje objavljuju kupovinu oružja za Ukrajinu

Sjedinjene Američke Države verovatno će ove nedelje objaviti kupovinu naprednog odbrambenog sistema zemlja-vazduh srednjeg do velikog dometa za Ukrajinu, rekao je za Rojters izvor koji je upoznat sa ovim pitanjem.

Kako je naveo, očekuje se da će Vašington objaviti i drugu bezbednosnu pomoć za Ukrajinu, uključujući dodatnu artiljerijsku municiju i kontrabaterijske radare kako bi se zadovoljile potrebe ukrajinske vojske.

Ovo oružje najnovija je pomoć koju su Sjedinjene Države ponudile Ukrajini, od početka sukoba u toj zemlji, navodi britanska agencija.

Ovog meseca, predsednik DŽozef Bajden pristao je da Ukrajini pruži vojnu pomoć vrednu 700 miliona dolara, uključujući napredne raketne sisteme koji mogu precizno da pogađaju ciljeve dugog dometa.

07.24 - Putin planira posetu Tadžikistanu i Turkmenistanu

Predsednik Rusije Vladimir Putin posetiće ove nedelje Tadžikistan i Turkmenistan, bivše sovjetske države u centralnoj Aziji, izvestila je ruska državna televizija.

Biće to prvo putovanje ruskog lidera u inostranstvo otkako je naredio napad ruskih snaga na Ukrajinu.

Dopisnik iz Kremlja državne televizije Rusija 1 Pavel Zarubin potvrdio je da će Putin posetiti Tadžikistan i Turkmenistan, a da će se zatim sastati sa indonežanskim predsednikom Džokom Vidodom u Moskvi.

Zarubin je izvestio da će se Putin u Dušanbeu, glavnom gradu Tadžikistana sastati sa predsednikom Imomalijem Rahmonom, bliskim ruskim saveznikom i političarem koji najduže vlada ovom bivšom sovjetskom državom.

Prema njegovim rečima, ruski predsednik će u Ašhabadu, glavnom gradu Turkmenistana prisustvovati samitu kaspijskih nacija sa liderima Azerbejdžana, Kazahstana, Irana i Turkmenistana.

Agencija RIA Novosti prenela je izjavu predsednice gornjeg doma ruskog parlamenta Valentine Matvijenko datu beloruskoj državnoj televiziji da Putin planira da 30. juna i 1. jula boravi u poseti beloruskom gradu Grodno na međunarodnom forumu sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom.

Poslednje poznato Putinovo putovanje van Rusije bila je poseta Pekingu početkom februara, gde su on i kineski predsednik Si Ðinping potpisali sporazum o prijateljstvu "bez ograničenja", a pre toga su prisustvovali ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara.

07.10 - Plen "Ahmata" i Milicije DNR

Skladište sa naoružanjem koje je stiglo sa zapada, municijom, mitraljezom - ulov je boraca čečenskog "Ahmata" i Narodne milicije LNR.

 

 

07.00 - RIA novosti: Čovek ubijen zbog prelaska granice sa Krimom

Ruski istražitelji u Mariupolju su pronašli telo muškarca kojeg je navodno ubila ukrajinska vojska zbog pečata u pasošu o prelasku granice sa Krimom 2018. godine.

Dopisnik RIA Novosti posetio je mesto gde je telo pronađeno.

 

 

07.00 - Zelenski traži pomoć

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je da je Ukrajini potrebna moćna i efikasna protivraketna odbrana.

Zelenski je u video obraćanju, nakon što je Rusija juče izvela raketne udare na niz lokacija u Ukrajini, rekao da su neki od projektila oboreni, ali da je Kijevu potrebna moćna protivvazdušna odbrana, prenosi Interfaks Ukrajina.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

merkel

pre 1 godinu

LNR ima 2500 mrtvih i 8000 ranjenih u borbi za severodonjeck a to je jedna trecina ukpnog borbenog stava LNR, strani placeni se ne povlace iz sverodonjecka nego VSU se uredno povlace preko reke u gumenim camcima na polozaje u lisicansku, dok LNR jedinice oprezno naprediju kroz napustenu indutrijsku zonu plaseci se od mina. na LNR centar za obuku 50km od borbene linije juce je ispaljeno 12 HIMARS raketa, centar s e nalazio u skoli i potpuno je unisten, zajedno sa vozilima i delovima pontonskog mosta.

0 0 Odgovori

Maksa

pre 1 godinu

40 poginulih, 26 ranjenih, unistena vozila i delovi pontonskog mosta pored skole koja je sluzila kao obucni centar za vojsku LNR, 45km od linije fronta pogodjeni HIMARS sistemom( 80km domet) link: https://www.youtube.com/watch?v=xLmIlfefdlQ izvor: RT

0 0 Odgovori

Komadant Mark

pre 1 godinu

Sve ok samo mi nije jasno kao su visokoprecizne rakete "obarale" ukrajinske s-300 i buk rakete iznad Kijeva, koliko ja znam Kalibr rakete jure nekoliko mahova i ne poseduju neko oruzije za odbranu na raketi, tako da vrlo tesko mogu da obore koju PVO raketu osim ako se ne sudare u letu, izgleda da su rusi nesto pobrkali u izjavi.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari