U LEDENIM KOMORAMA ČEKAJU DA PONOVO OŽIVE! Najmlađa je dvogodišnja devojčica, veruju da će ih tehnologija jednog dana vratiti u život!

Fondacija za produžetak života Alkor u Arizoni spolja izgleda kao obično skladište, ali ako pogledate unutra, primetićete nešto što ste mogli da vidite samo u naučno-fantastičnim filmovima.

Naime, tamo leže smrznuta tela pacijenata koji veruju u da će ih tehnologija budućnosti vratiti  u život. Za 200.000 dolara ljudi mogu da zamrznu svoja tela u visokotehnološkom zamrzivaču, dok za specijalnu cenu od 80.000 mogu da zamrznu samo mozak, piše Dejli mej.

Trenutno je tamo uskladišteno 199 ljudskih ostataka koji se čuvaju „sveži“ zahvaljujući tečnom azotu koji ih održava na -135 °C – temperaturi toliko niskoj da zaustavlja sve ćelijske funkcije i održava ih takvima dok se ne odmrznu.

Informer

Ljudi koji plaćaju ovu uslugu uglavnom očajnički žele da vide svoju porodicu u budućnosti. Najmlađa pacijentica poznata je kao dvogodišnja devojčica sa Tajlanda koja je umrla od raka mozga, a njena porodica se nada da će se jednog dana ponovo sresti, navodi britanski tabloid, prenosi Jutarnji list.

Međutim, kriogeno zamrzavanje takođe privlači bogate i ekscentrične, tako da u Alkoru leži telo američkog programera koji je prvi radio na otklanjanju grešaka i nadogradnji bitkoin otvorenog koda, a koji je umro 2014. godine, nakon petogodišnje borbe sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS) .

Postoje ozbiljna etička i moralna pitanja o praksi o kojoj se godinama priča, ali je do sada njeno ostvarenje samo fantazija.

Izvršni direktor kompanije osnovane 1972. Maks Mor priznao je u intervjuu u februaru 2020. da njegova kompanija ne zna kada će tehnologija potrebna za buđenje njegovih pacijenata postojati.

Informer

Kako sve funkcioniše

Da biste bili član Alkora, morate da platite godišnju naknadu od 200 dolara dok ne navršite 18 godina - a članarina se povećava sa godinama u kojima osoba odluči da se pridruži.

Oni koji nisu članovi Alkora i žele da zamrznu voljenu osobu moraće da plate dodatnih 20.000 dolara. Ako osoba umre van SAD ili Kanade i želi da zamrzne svoje ostatke - to košta dodatnih 10.000 dolara.

Cela tela su smeštena u velikim cilindričnim komorama pored tri druga tela. Mozak se može skladištiti u policama, sa pet njih koji se uklapaju u jedan slot za telo.

Nakon što osoba umre, lekari moraju brzo da prionu na posao da sačuvaju telo i stave ga u skladište. Prvi korak je ispuštanje krvi i tečnosti iz tela, a zatim upumpavanje tečnosti slične antifrizu. Ovo sprečava kristalizaciju i oštećenje ćelija tokom procesa zamrzavanja. Tek tada telo odlazi u kontejner koji ne koristi struju za skladištenje, već se jednom nedeljno puni tečnim azotom.

Ljudi koji imaju deponovano celo telo nadu da će se probuditi u istom obliku u kome su umrli. Onima čiji su mozgovi pohranjeni biće potrebna napredna tehnologija za stvaranje potpuno novog tela za njih.

Informer

Maks Mur se nada da će ova tehnologija postojati u budućnosti, ali mnogi stručnjaci se ne slažu.

dr. Majkl Hendriks, biolog sa kanadskog univerziteta McGill, napisao je 2015. da je čak i sa mapiranim nervnim sistemom osobe pre nego što se smrzne, nemoguće u potpunosti replicirati osobu.

„Mapa veza nije dovoljna da simulira, a kamoli da replicira nervni sistem, a postoje ogromne prepreke za postizanje besmrtnosti“, napisao je on za MIT Tehnolodži Rivju.

Informer

Prvo, koje informacije su potrebne da bi se replicirao ljudski um? Drugo, da li trenutne ili predvidive metode zamrzavanja čuvaju potrebne informacije i kako će se te informacije povratiti?

„Treće, i šta našu intuiciju najviše zbunjuje, da li bi simulacija zaista bila „ti“?“, napisao je on.

Za ljude koji zamrzavaju samo mozak, sintetički nervni sistem bi bio potpuno drugačiji od onog koji su ostavili u svom starom telu, ističe on.

"Iako bi teoretski moglo biti moguće sačuvati ove karakteristike u mrtvom tkivu, to sada sigurno nije slučaj." Niko ko je iskusio nevericu zbog gubitka voljene osobe ne može a da ne saoseća sa nekim ko plaća 80.000 dolara da bi mu zamrznuo mozak. Ali reanimacija ili simulacija je bedna lažna nada koja prevazilazi obećanja tehnologije i svakako je nemoguća sa smrznutim, mrtvim tkivom koje nudi „krionička“ industrija. Oni koji profitiraju od ove nade zaslužuju naš gnev i prezir“, zaključio je on.