KAKO JE RUSIJA NADIGRALA UKRAJINSKI PVO! Promenili su taktiku, ubrzo je postalo jasno - Kijev ostaje i bez raketa i bez trećine elektrana!

Oružane snage Ruske Federacije su 10. oktobra nastavile sa vazdušnim udarima na Kijev i ostale veće gradove. Mete su bili objekti energetske infrastrukture - trafostanice i elektrane, a 17. i 18. oktobra ponovo su izvedeni napadi na Kijev i okolinu, ovog puta samo bespilotnim letelicama. 

Paklena jesen

Prema izvorima u medijima, prošle nedelje su ruske rakete (Kalibar, Kh-101, Kh-555, ukupno 83), kao i bespilotne letelice (24 komada) pogodile objekte na teritoriji Ukrajine, što je potpuno poremetilo rad ukrajinskog energetskog sistema. Najpre su primorali ukrajinske vlasti da prekinu izvoz struje u zemlje EU, a onda je energetski sitem zemlje doveded pred kolaps.

S obzirom da bi bez dejstva ukrajinskog PVO šteta bila duplo veća, može se pretpostaviti da bi 100% pogodak mogao u potpunosti da razbije energetski sistem na nepovezane segmente, što bi zaista bila katastrofa za zemlju, pre svega civilno stanovništvo. I ovako, ukrajinske vlasti najavljuju dugu zimu, bez grejanja, struje, vode.

Promena pristupa

Šta se zapravo dogodilo? Ruski mediji navode kako se ispostavilo da su ukrajinski sistemi protivvazdušne odbrane nemoćni protiv ruskih dronova: protivvazdušna raketa jednostavno „ne vidi“ dron. Pored toga, rakete dizajnirane za presretanje aviona ili projektila imaju ograničenu brzinu. Nije slučajno što Rusija usvaja hipersonične rakete: konvencionalni sistemi PVO odbrane više ne mogu da ih prate.

Međutim, ovde je situacija obrnuta: dron je suviše spor – barem za sisteme protivvazdušne odbrane Ukrajine.

Zato je prva reakcija Ukrajinaca bila da pokušaju da obaraju bespilotne letelice vatrom iz lakog naoružanja. Jasno se na snimcima na društvenim mrežama vidi kako to pokušava kijevska policija. Savetnik šefa MUP-a Ukrajine Anton Geraščenko je čak preporučio Ukrajincima da usvoje ovo iskustvo i pucaju na dronove. Neka vrsta spontane civilne protivvazdušne odbrane.

Istina, njegov neposredni pretpostavljeni odmah je ohladio Geraščenkovu žestinu, pozivajući ljude da ne pokušavaju sami da obaraju dronove. Posebno lovačkim oružjem. Razumljivo je. Prilikom pucanja sa prozora i balkona stambenih zgrada, rasipanje hitaca i rikošeta predstavlja pretnju za obične ljude.

Nešto se ne poklapa

Zvanično, Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine je saopštilo da su 17. oktobra u jutarnjem naletu na Ukrajinu učestvovale 42 bespilotne letelice, od kojih je 36 oboreno, međutim, u stvarnosti, Ukrajina nema sisteme koji mogu da obaraju ruske dronove. 

Štaviše, obaranje dronova sistemima PVO je i u ekonomskom smislu je neperspektivno (dronovi su mnogo jeftiniji od raketa PVO). Pored toga, niska cena i masovna upotreba dronova omogućavaju jednostavno „preopterećenje“ protivvazdušne odbrane Ukrajinaca. 

Ipak, Ukrajinci bi uskoro mogli da preokrenu situaciju, tačnije NATO. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je 18. oktobra da će NATO narednih dana isporučiti Ukrajini sisteme protivvazdušne odbrane.

Do tada, rezultate onoga što se dešava od početka nedelje najbolje je sumirao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

"Od 10. oktobra, 30 odsto ukrajinskih elektrana je uništeno, što je dovelo do velikih nestanka struje širom zemlje", rekao  je on u utorak ujutru.