Putin šokirao Šolca i Makrona - nije se ni osvrnuo na udar iz Berlina i Pariza! Bild odbio da ćuti...

Nemački tabloid je u članku u ponedeljak citirao razgovor između Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je otkrio novinar Stefan Lembi u svojoj novoj knjizi „Hitno stanje: upravljanje u vreme rata".

Razmena, u kojoj su dvojica lidera razgovarali o telefonskim razgovorima sa Putinom, navodno je održana 4. marta 2022. - nešto više od nedelju dana nakon što je Moskva poslala svoje snage u Ukrajinu.

- Ne postaje ništa bolje - navodno je Šolc rekao Makronu tokom tog razgovora. „Nešto me muči više od razgovora: "Putin se uopšte ne žali na sankcije. Ne znam da li je to uradio u razgovoru sa vama, ali nije ni pomenuo sankcije", primetio je on.

Francuski lider je odgovorio da se Putin ni tokom telefonskih razgovora sa njim nije pozabavio pitanjem zapadnih ograničenja.

Na pitanje da prokomentariše članak Bilda, pres sekretar Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da može „da potvrdi da se predsednik Putin nikada nije pozabavio pitanjem sankcija tokom svojih kontakata sa liderima zemalja koje su te sankcije uvele".

SAD i EU uvele su oštre sankcije Moskvi nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, očekujući da će one osakatiti rusku ekonomiju i sprečiti zemlju da podrži njene vojne napore. Međutim, mere nisu uspele da postignu željeni rezultat.

Ranije ovog meseca, Peskov je izjavio da je Rusija u potpunosti prevazišla ekonomski pad izazvan zapadnim ograničenjima i da ima „dobre" izglede za brz razvoj.

Tokom njihove razmene, Šolc je Makronu rekao da je ruski lider izneo „svoje ideje o tome kako pronaći kompromis. Govorio je o demilitarizaciji, denacifikaciji."

Nemački kancelar je takođe rekao da je Putin „od mene tražio da Krim bude priznat kao deo Rusije", a da Narodna Republika Donjeck i Lugansk budu priznate kao nezavisne države. „Ništa novo, iskreno rečeno", dodao je.

Informer

Dve republike su prošle jeseni zvanično postale deo ruske države zajedno sa Zaporoškom i Hersonskom oblašću, kao rezultat referenduma koje su Kijev i njegove zapadne pristalice označili kao „lažiranje".

Prema rečima nemačkog kancelara, on je takođe predložio održavanje samita u pokušaju da se pronađe rešenje za krizu.

„Kada sam ga pitao da li će pre ili kasnije doći do sastanka o Ukrajini sa Vama, sa mnom, ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i sa njim - Putinom - nije u potpunosti odbio."

On je, međutim, dodao da je ruski predsednik postavio dva uslova da se takav samit desi. U njima je precizirano da razgovori ne bi trebalo da postanu osnova za prekid vatre i da treba da se odvijaju bez učešća Zelenskog, tvrdi on.

Takav samit od tada nije organizovan, a telefonski razgovori Putina sa liderima Nemačke i Francuske takođe su zaustavljeni poslednjih meseci.

Nakon što je saslušao Šolca, Makron je odgovorio: „Hvala, to je bilo veoma slično razgovoru koji sam imao juče sa Putinom. Mislim da je sada prilično odlučan da ide do kraja."