Zelenski ima plan "B"! Poznato šta će prvo učiniti posle poraza od Rusije

Veći deo ovog prilično kratkog dokumenta, koji je zvanično stupio na snagu na Dan jedinstva Ukrajine (22. januara) prepun je nacionalizovanih „istorijskih“ narativa zbog kojih bi se svaki ozbiljan istoričar pocrveneo, slikajući Rusiju kao imperiju zla koja „sistematski“ pokušava da „uništi“ ukrajinski nacionalni identitet vekovima.

Cilj dekreta, rekao je Zelenski, je da „vrati istinu o istorijskoj prošlosti zarad ukrajinske budućnosti“.

Sam dokument, piše istoričar Tarik Siril Amar, ne nudi istinu, već glupu i grubu karikaturu.

Ukrajina i Rusija su u sukobu već skoro dve godine. Uzroci ovog rata koji se mogao izbeći su, u osnovi, nepromišljena, kratkovida i cinična Zapadna strategija širenja NATO-a; neoprostiva odluka ukrajinskog rukovodstva da dozvoli Zapadu da koristi Ukrajinu i njen narod kao posrednika za slabljenje Rusije; i na kraju, ali ne i najmanje važno, velike pogrešne procene svih strana, navodi Amar.

U tom kontekstu, piše istoričar, teško se može očekivati da ukrajinski predsednik – čak i jedan manje neobrazovan od Zelenskog – održi sofisticirano predavanje o nacionalnom identitetu.

Amar kao intrigantnu izdvaja jednu karakteristiku dekreta čija je centralna svrha zaštita nacionalnog identiteta i prava Ukrajinaca koji žive u Ruskoj Federaciji, uključujući, ali ne ograničavajući se na šest regiona, koje dekret označava kao „istorijski naseljene etničkim Ukrajincima“.

Od većeg interesa je pitanje šta bi ovom uredbom zaista trebalo da se postigne. Režim Zelenskog se suočava sa ozbiljnim, potencijalno fatalnim opadanjem podrške sa Zapada.

Situacija na linijama fronta je toliko strašna da je uobičajeni zapadni eufemizam „zastoj“ postao jednostavno glup – ovo nije zastoj, ovako izgleda biti na ivici gubitka sukoba.

Moskva je, u međuvremenu, signalizirala da se ne žuri u sklapanju mira, posebno nakon nedavnih ukrajinskih napada unutar Rusije, od kojih su neki imali velike civilne žrtve.

Ukaz Zelenskog, istina, ne postavlja nikakve direktne pretenzije na rusku teritoriju ali implicira tu mogućnost.

Da li je Zelenski osećao da mu je potrebno nešto ohrabrujuće da ponudi za Dan ukrajinskog jedinstva – sad možda gubimo, ali ćemo preokrenuti situaciju? Da li bi to mogao biti pokušaj da se stvori pregovarački instrument za buduću nagodbu sa Rusijom?

Ako je to slučaj, onda je dekret znak očaja i pokušaj hvatanja za slamku. Jer je teško shvatiti zašto bi buduće ruske pregovarače bilo briga.

Ako Zelenski – i oni oko njega – zaista i dalje veruju da još jedna narativna ofanziva može da nadoknadi pravi poraz na stvarnom frontu, onda ništa nisu naučili.

Postoji još jedna mogućnost koja najviše uznemirava, navodi Amar. Još na samom početku Specijalne vojne operacije postojali su signali, koje su promovisale SAD, da će brza ruska pobeda biti praćena prelaskom Ukrajinaca na pobunu. Iako grozna, od te ideje se nije odustajalo.

Budući da sukob ide loše po Ukrajinu, neki neodgovorni stratezi i u Vašingtonu i u Kijevu moraju da razmotre plan B – da odgovore na pobedu Rusije pokušajem da pokrenu proširenu pobunu.

Operacije u gerilskom stilu koje su do sada preduzete imaju jednu zajedničku osobinu sa čudnom uredbom Zelenskog – gađanje područja unutar Rusije.

Možda se čini nategnutim, i to je stvar spekulacija, ali ne treba isključiti mogućnost da Zelenski pokušava da nagovesti da bi Ukrajinci unutar Rusije mogli da postanu prednost u ovoj vrsti ratovanja.

Ako je tako, onda bi prava namera uredbe bila da promoviše paranoju u Rusiji. A najbolji odgovor je ignorisanje, zaključuje Tarik Siril Amar