Rusija ispala fer prema Francuskoj! Saveznici se okrenuli protiv Pariza, a onda se umešala Moskva! Nariškin podseća

On je dodao da je time sprečeno da se naruši ravnoteža snaga u Evropi.

- Naša zemlja 1814. godine nije prosto pomogla evropskim narodima da što brže okončaju krvoproliće, nego je i na sve načine doprinela uspostavljanju pravednog posleratnog svetskog poretka - rekao je Nariškin, koji je i na čelu Ruskog istorijskog društva.

Podsetio je da je Bečki kongres, u čijoj je organizaciji vodeću ulogu imala ruska diplomatija, izradio novi sistem međunarodnih odnosa, koji je Evropi omogućio nekoliko decenija mira.

- Pravedno je reći da je taj sistem postojao sve dok ga nisu razorile same evropske države, uključujući bivše saveznike Rusije koji su istupili protiv naše zemlje tokom Krimskog rata - rekao je Nariškin.

Nariškin se dotakao i događaja iz Drugog svetskog rata, rekavši da se svi sećaju poginulih pilota vojne eskadrile "Normandija-Neman", ali i da se "sećamo brojnih pukova i divizija, koji su pod Hitlerovom zastavom, došli na rusku teritoriju".

Zauzimanje Pariza 1814. godine, zaključna je etapa rata zemalja Šeste koalicije (Rusije, Pruske, Austrije i drugih zemalja) protiv Francuske, nakon koje se Napoleon odrekao prestola.

Informer

Početkom 1814. godine savezničke armije započele su ofanzivu na Francusku iz raznih pravaca, a 30. marta 1814. godine ruska vojska je pod komandom feldmaršala Petra Vitgenštajna ušla u Pariz.

Francuska vojska, oslabljena posle neuspešnog pohoda Napoleona na Rusiju i dugotrajnih borbi, nije uspela da pruži efikasan otpor.

Usled toga Francuska je bila primorana da zaključi Pariski mirovni sporazum sa saveznicima i izgubila je znatan deo teritorije.