Većina ljudi nosi gene koji ne pripadaju ljudskoj vrsti! Šok otkriće, ovo menja sve što znamo iz korena!

Procenjuje se da između jedan i četiri odsto DNK svih neafrikanaca danas potiče od neandertalaca. Ovi geni su doprineli našim fizičkim osobinama i osobinama ponašanja. Da bi razumeli susrete koji su doveli do ovog genetskog mešanja, istraživači su analizirali genome 59 drevnih jedinki Homo sapiensa , u rasponu od pre 45.000 do 2.200 godina.

Među njima su 33 osobe živele pre više od 10.000 godina, uključujući i poznatog čoveka iz Ust'-Išima (Sibir, Rusija). Upoređujući ove praistorijske genome sa genomima 275 današnjih ljudi širom sveta, istraživači su koristili kompjuterske modele da prate evoluciju neandertalskih gena .

Utvrdili su da se dotok neandertalskih gena u genom savremenog čoveka dogodio između 321 i 950 generacija pre nego što su drevni pojedinci živeli, tačnije u rasponu od 6.832 godine. Prosečno vreme genetske introgresije bilo je pre oko 47.124 godine, što ukazuje da je ukrštanje počelo pre oko 47.000 godina i da je trajalo skoro sedam milenijuma.

Istraživanje je takođe otkrilo da je neandertalsko poreklo neravnomerno raspoređeno u ljudskom genomu. Neki regioni, poznati kao "arhaične pustinje", potpuno su lišeni neandertalske DNK, dok drugi imaju visoke koncentracije ovih drevnih gena. Ovo sugeriše da je veći deo neandertalskog genetskog materijala bio štetan i eliminisan prirodnom selekcijom. Međutim, određeni korisni geni su preživeli.

Studija je identifikovala 347 neandertalskih gena koji su ostali dobro očuvani u drevnim i modernim populacijama, što ukazuje na njihovu neposrednu prednost za rane ljude koji se suočavaju sa novim ekološkim izazovima izvan Afrike. Ovi korisni geni prvenstveno se odnose na pigmentaciju kože, metabolizam i imunitet. Ovo revolucionarno istraživanje nudi dublje razumevanje složenih događaja ukrštanja između Homo sapiensa i neandertalaca i njihovog trajnog uticaja na ljudski genom.