Ako su tu, ovaj put se neće sakriti! Počinje nova potraga za vanzemaljcima - ovaj metod je bez presedana!

Ovi gasovi, koji se mogu otkriti sadašnjom i budućom svemirskom tehnologijom, mogu otkriti planete modifikovane da budu gostoprimljivije za život. Teraformiranje podrazumeva veštačko menjanje životne sredine planete kako bi je postala pogodna za život.

Dobri i loši gasovi

Studija , koju je vodio astrobiolog Edvard Šviterman , sugeriše da bi određeni gasovi, ako se nađu u atmosferi egzoplaneta, mogli da ukažu na postojanje inteligentnih oblika života koji koriste naprednu tehnologiju za zagrevanje svojih planeta.

- Ovi gasovi su loši za nas jer ne želimo da povećamo zagrevanje, ali bi bili dobri za civilizaciju koja bi možda želela da spreči predstojeće ledeno doba ili teraformiše inače nenastanjivu planetu u svom sistemu, kao što su ljudi predložili za Mars - objašnjava Šviterman.

Gasovi istaknuti u studiji uključuju fluorisane verzije metana, etana i propana, kao i jedinjenja azot-fluor i sumpor-fluor. Ovi gasovi, koji se koriste u raznim industrijskim primenama na Zemlji, nisu pronađeni u značajnijim količinama u prirodi, što ukazuje na njihovo veštačko poreklo.

Takvi tehnosignature se mogu otkriti čak i pri niskim koncentracijama pomoću alata kao što je svemirski teleskop Džejms Veb i budućih projekata kao što je evropska misija LIFE. Istraživači su simulirali scenario za planetarni sistem TRAPPIST-1, udaljen oko 40 svetlosnih godina, pokazujući da se ovi gasovi mogu posmatrati u obližnjim egzoplanetarnim sistemima.

Jedna od ključnih prednosti ovih gasova je njihov snažan efekat staklene bašte. Na primer, sumpor heksafluorid ima 23.500 puta veću moć grejanja od ugljen-dioksida, što ga čini sposobnim da značajno zagreje površinu planete. Osim toga, ovi gasovi su izuzetno dugovečni. U atmosferi poput Zemljine, oni mogu da traju i do 50.000 godina.

Prva generacija

Hlorofluorougljenici (CFC), takođe zvani freoni, su takođe veštački gasovi, ali uništavaju ozonski omotač. Ali fluorovani gasovi predloženi u studiji su hemijski inertni i stabilniji, što ih čini lakšim za otkrivanje i manje štetnim za pretpostavljeni vanzemaljski ozonski omotač.

Istraživački tim, koji uključuje saradnike iz Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju, NASA-inog Centra za svemirske letove Godard, Instituta nauke Plavi mermer i Univerziteta u Parizu, veruje da bi otkrivanje ovih gasova bilo revolucionarni pokazatelj vanzemaljske inteligencije.

- Ako vaš teleskop već karakteriše planetu iz drugih razloga, ne bi vam trebali biti potrebni dodatni napori da tražite ove tehnosignature. Pronaći ih bilo bi zaista neverovatno - kaže Šviterman.

- Naš misaoni eksperiment pokazuje koliko će moćni biti naši teleskopi sledeće generacije. Mi smo prva generacija u istoriji koja poseduje tehnologiju za sistematsko traženje života i inteligencije u našem galaktičkom susedstvu - zaključuje Danijel Angerhauzen, saradnik sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju.