Se je OK dok su zamrznuti! Pronašli su 1.705 novih virusa u ledu, neki su stari 41.000 godina!

Ovo otkriće pruža uvid bez presedana u klimatsku istoriju Zemlje i ulogu mikroba u oblikovanju ekosistema. Studiju su vodili paleoklimatolog i glaciolog Lonnie Thompson i mikrobiolog Matthev Sullivan sa Univerziteta Ohajo State.

Ovo je do sada najopsežnija analiza virusnih genoma ekstrahovanih iz glacijalnog leda. Nalazi tima su proširili naše znanje o drevnoj virusnoj raznolikosti za 50 puta, nudeći nove uvide u prošlost mikrobnih zajednica i njihove interakcije sa životnom sredinom.

Metagenomska analiza

Za razliku od virusa koji predstavljaju rizik za ljude, poput onih pronađenih iz permafrosta u prethodnim studijama, genomi otkriveni u ledenom jezgru Gulija potiču od virusa koji inficiraju prokariote - mikroorganizme poput bakterija i arheja. Ovi virusi igraju ključnu ulogu u mikrobnim ekosistemima, utičući na raznovrsnost, evoluciju i ekološki metabolizam.

Istraživači su izdvojili DNK iz devet delova ledenog jezgra dugačkog 310 metara, koji predstavljaju različite klimatske periode u poslednjih 41.000 godina. Kroz metagenomsku analizu, uspeli su da identifikuju i razlikuju pojedinačne sojeve virusa. Analiza je otkrila da je sastav virusnih zajednica značajno varirao u zavisnosti od klime u vreme formiranja svakog ledenog pokrivača.

Tokom hladnijih perioda, virusne zajednice su bile relativno konzistentne, dok je u toplijim periodima bilo raznovrsnijih i izrazitijih klastera virusa. Najraznovrsnija virusna zajednica pronađena je u ledu starom oko 11.500 godina, tokom prelaska iz poslednje glacijalne faze u epohu holocena. Taj period, obeležen dramatičnim klimatskim promenama, imao je virusni sastav jedinstven u odnosu na druge periode.

Značajne implikacije

Studija je takođe otkrila da je više od 70 odsto identifikovanih virusa jedinstveno za glečer Gulija i da nisu pronađeni nigde drugde na Zemlji. Samo 12 odsto virusa je poznato van Azije, a manje od jednog procenta je dokumentovano u neglacijalnim sredinama. Ovi nalazi naglašavaju važnost glečera kao skladišta drevnog genetskog materijala i njihovu ulogu u očuvanju mikrobne raznovrsnosti.

Kako se glečeri i dalje tope zbog klimatskih promena, gubitak ove sačuvane genetske informacije mogao bi imati značajne implikacije na naše razumevanje prošlih i budućih mikrobnih ekosistema. Istraživački tim naglašava hitnost prikupljanja više ledenih jezgara kako bi se izgradila sveobuhvatna genomska baza podataka koja može informisati buduće klimatske modele i pomoći u predviđanju uticaja promena životne sredine.

Salivan ističe potencijal ovog istraživanja da razjasni složena pitanja o odnosu između mikrobnih zajednica, interakcija virusa i klime. Razumevanje ovih veza moglo bi poboljšati našu sposobnost modeliranja i predviđanja ekoloških odgovora na tekuće klimatske promene.

Ova studija je značajan korak napred u oblasti paleovirologije i glaciologije, otvarajući nove puteve za istraživanje drevnih mikroba i njihove ekološke uloge. Dok naučnici nastavljaju da istražuju ove zamrznute arhive, možda će otkriti dalje tajne o klimatskoj istoriji Zemlje i fundamentalnim procesima koji su oblikovali život na našoj planeti.