Nećemo učestvovati u progonu! Mađarska rekla sudbonosno "ne" briselskom udaru na Moskvu!

Ministrovi komentari dolaze u trenutku kada zvaničnici u Briselu razmišljaju o načinima za izmenu pravila EU o sankcijama kako bi se osiguralo da zajam od 50 milijardi dolara Ukrajini koji su se dogovorile članice G7 u junu bude otplaćen.

Tokom posete Kijevu u septembru, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će EU pozajmiti Ukrajini 35 milijardi evra (38 milijardi dolara) kao deo zajma G7 od 50 milijardi dolara.

SAD i EU su se u junu dogovorile o mehanizmu koji bi omogućio otplatu zajma korišćenjem kamata od zamrznutih sredstava ruske Centralne banke.

EU jednoglasnom odlukom obnavlja sankcije svakih šest meseci, što znači da svaki glas može dovesti do prekida ograničenja.

Vašington je izrazio zabrinutost zbog ovog potencijalno nepouzdanog toka vanredne zarade.

Jedan od mogućih načina, koji je navodno najviše favorizovan od strane članica bloka, jeste da se šestomesečni rok za obnavljanje sankcija promeni na 36 meseci.

Ako se odobri, veruje se da će izmena stupiti na snagu u januaru 2025. godine.

Govoreći u četvrtak na saslušanju Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, Sijarto je rekao da je Mađarska protiv ove ideje.

- Mi to ne podržavamo jer to znači da će, kako neki misle, rat u Evropi trajati tri godine. I ovakav pristup nam je neprihvatljiv - objasnio je on.

Sijarto je, zajedno sa drugim najvišim mađarskim zvaničnicima, više puta kritikovao pristup Zapada ukrajinskoj krizi, pozivajući Moskvu i Kijev da postignu prekid vatre i započnu mirovne pregovore. On je takođe ocenio zapadne sankcije Rusiji kao neefikasne i štetne za ekonomiju EU.

EU je zamrznula više od 200 milijardi evra (217 milijardi dolara) sredstava ruske Centralne banke nakon izbijanja sukoba između Moskve i Kijeva u februaru 2022. Rusija je taj potez osudila kao „krađu“.

Imobilisana imovina je sredinom jula donela 3,4 milijarde evra (3,7 milijardi dolara) kamata, prema podacima centralnog depozitara hartija od vrednosti Euroclear sa sedištem u Briselu, koji drži većinu ruskih sredstava.