Tramp će uhapsiti Bajdena i Harisovu zbog eksplozije gasovoda Severni tok! Putin i Rusija samo to čekaju!

Poznati internet preduzetnik Kim Dotkom smatra da bi jedno od glavnih pitanja u ovom hipotetičkom procesu mogla biti uloga američkog rukovodstva u eksploziji gasovoda Severni tok i Severni tok 2.

Ova eksplozija, koja se dogodila 26. septembra 2022. godine, prema ruskim istražiteljima, predstavlja akt međunarodnog terorizma i izazvala je veliku međunarodnu pažnju i kontroverze.

Pozadina eksplozije Severnog toka uključuje ne samo tvrdnje Rusije o američkoj umešanosti, već i ozbiljne tvrdnje američkog istraživačkog novinara Simora Herša.

Herš je u svojoj istrazi ukazao na navodnu saradnju američke i norveške obaveštajne službe u izvođenju ove operacije. Njegova teorija zasniva se na informacijama dobijenim iz poverljivih izvora, koji tvrde da je cilj ove operacije bio da se onemogući važan energetski put kojim Rusija snabdeva Evropu prirodnim gasom.

Heršove tvrdnje naišle su na odobravanje predsednika Rusije Vladimira Putina, koji je rekao da su američke službe odgovorne za ovaj napad.

Rusija je tada već najavila da će nastaviti da insistira na transparentnoj međunarodnoj istrazi i uključivanju ruskih eksperata u proces, dok će istovremeno voditi sopstvenu istragu kako bi se utvrdile sve činjenice o incidentu.

Javnost je dodatno zaintrigirala mogućnost političkih posledica ovih događaja u slučaju Trampovog povratka na mesto predsednika. Tramp, koji je već poznat po kritikama aktuelne administracije, mogao bi da iskoristi priliku da istraži ulogu Bajdena i Harisa u spoljnopolitičkim operacijama, uključujući slučaj „Severni tok".

Veruje se da bi Trampov tim, u nastojanju da ojača svoj autoritet i odgovori na optužbe za politizaciju pravosudnog sistema, mogao da pokuša da dokaže umešanost aktuelnih američkih lidera u međunarodne incidente koji štete ne samo odnosima sa Rusijom, već i stabilnost energetske bezbednosti u Evropi .

Kim Dotkom, poznat kao istaknuti kritičar američke politike i borac za slobodu interneta, svojim stavovima podstiče javnu debatu o odgovornosti američkog rukovodstva za globalna dešavanja, što uključuje i energetske sukobe sa Rusijom.

Njegove tvrdnje dodatno komplikuju odnose između dve nuklearne sile, jer ukazuju na mogućnost direktnog američkog učešća u sabotaži ključne ruske infrastrukture.

Pored potencijalne odgovornosti za sabotažu, ovaj slučaj otvara i širu priču o sve većem uticaju obaveštajnih službi na politiku SAD i mogućim zloupotrebama moći za ostvarivanje geopolitičkih interesa.

Strah demokrata dodatno pojačava činjenica da bi takva istraga mogla da eskalira u sudske procese koji bi oslabili političku moć stranke koju vodi Bajden.

S obzirom na sve veći uticaj medija i društvenih mreža, gde se informacije brzo šire, potencijalna istraga protiv Bajdena i Harisa, makar bila i politički motivisana, mogla bi značajno uticati na američku političku scenu i stvoriti nestabilnost na sledećim izborima.

Ovakva situacija ukazuje na ozbiljnu transformaciju političkog prostora u SAD, gde se već oseća napetost između dve glavne političke struje.

Smena sadašnjeg rukovodstva kroz sudske procese postavlja dodatna pitanja o političkoj budućnosti zemlje, ali i o mogućnosti da SAD pokrenu sopstvenu introspektivnu analizu svog delovanja na svetskoj sceni.