Sedam "oktobarskih iznenađenja" koja su poremetila izbore u SAD! Od falsifikovanog pisma do mejlova Hilari Klinton!

Tako su i nastala takozvana "oktobarska iznenađenja", tačnije medijske priče i afere koje su u mnogome uticale na ishod glasanja za predsednika. Kako piše portal history.com, već na izborima 1840. godine, njujorške demokrate koje su podržavale predsednika Marina van Burena čekale su sredinu oktobra da optuže Vig partiju da plaća stanovnicima Pensilvanije da glasaju u Njujorku, tada ključnoj "kolebljivoj" državi (swing state). Zvaničnik Viga je čak priznao šemu, ali taj skandal nije imao odraz kakvom su se demokrate nadale. Van Buren je ipak izgubio Njujork i izbore.

"Ono što ideja 'oktobarskog iznenađenja' sugeriše, pre svega, jeste da je blizina izbora onaj trenutak kada velike vesti mogu da pomere vagu. Istina je da birači odlučuju na osnovu mešavine utisaka, ličnosti, privrženosti partijama, ideoloških sklonosti, kao i vesti i tema. Nikada nije lako precizno rec´i da je ova stvar napravila razliku", kaže Dejvid Grinberg, politički istoričar i novinar sa Univerziteta Rutgers. 

Evo sedam primera nezaboravnih (ili očekivanih) "oktobarskih iznenađenja" u istoriji američkih izbora za predsednika.

Informer

Kineska imigracija je bila glavno pitanje 1870-ih. Za samo jednu deceniju, više od 120.000 kineskih muškaraca i dečaka došlo je u Sjedinjene Države po ugovoru da rade na železnici. Zapadne države su posebno bile zabrinute zbog priliva strane radne snage, a demokrate su pozvale na hitan moratorijum na kinesku imigraciju.
Republikanski kandidat zauzeo je odmereniji stav, pozivajući na nove pregovore sa Kinom i da Kongres razmotri razumna ograničenja kineske imigracije koja c´e, "bez nasilja ili nepravde, postaviti na siguran temelj mir naših zajednica i slobodu i dostojanstvo rada".
Ali samo 12 dana pre izbora 1880. pojavilo se pismo. Navodno ga je Garfild napisao u Predstavničkom domu, a republikanski kandidat je rekao biznismenu iz Masačusetsa po imenu H.L. Morej da "pojedinci i kompanije imaju pravo da kupuju radnu snagu tamo gde mogu da je dobiju najjeftinije". Drugim rečima, neograničena kineska imigracija je dobra za posao.
Demokrate su odštampale pola miliona primeraka pisma i distribuirale ih u spornim državama poput Kalifornije. Nazvali su to Garfildovim "smrtnim nalogom".
Republikanci su bili spori u odgovoru, ali su poslali tim privatnih istražitelja da uđu u trag primaocu pisma u Masačusetsu. Nije bilo H.L. Moreja. Garfild je pismo proglasio falsifikatom i objavio svoj rukopis uz pismo kako bi dokazao da je lažno.
Falsifikovano pismo je ipak napravilo pravu štetu, koštajući Garfilda glasova u Kaliforniji. Iako je Garfild na kraju osvojio izbore sa 214 elektorskih glasova naspram 155, jedva da je osvojio glasove građana za 0,02 odsto prednosti.

Informer

Izbori 1936. označili su značajan pomak za tamnopute birače. Pre 1936, oni su bili lojalni republikanci, Linkolnova partija, ali kako se sve više Afroamerikanaca selilo sa juga u severne gradove, pridružili su se drugim rasnim i etničkim manjinama boreći se za bolje poslove i uslove rada. Nakon što je nastupila Velika depresija, Afroamerikanci su se okupili kod demokrate Frenklina D. Ruzvelta i njegovih programa "New Deal".
Ruzvelt je imao 71 odsto glasova Afroamerikanaca 1936. i nadao se da će to učiniti i 1940. godine, ali se javno mnjenje promenilo. Dok se Amerika pripremala za ulazak u Drugi svetski rat, tamnoputi Amerikanci su bili zgroženi što je segregacija još uvek bila norma u američkoj vojsci i što FDR nije učinio ništa po tom pitanju. U međuvremenu, republikanski protivnik Ruzvelta, Vendel Vilki, bio je glasni pobornik građanskih prava.
Tog 28. oktobra, jedan incident zapretio je da zauvek košta Ruzvelta glasova Afroamerikanaca. Predsednik je vodio kampanju u Njujorku na događaju u Medison Skver Gardenu. Dok je FDR odlazio na železničku stanicu, dva policajca su blokirala jednog od njegovih službenika -  saradnika za štampu po imenu Stiven Erli. U nasilnom izlivu, Erli je udario jednog od policajaca u međunožje. Oficir Džejms Sloun bio je Afroamerikanac.
Pošto je Sloan hitno prebačen u bolnicu, Erli - potomak generala Konfederacije - uputio je polovično izvinjenje. "Izgleda da je policajac povređen. Nisam napao niti šutnuo nijednog policajca. Ali pošto jedan oficir veruje da sam ja odgovoran što sam ga povredio, želim da se izvinim... Ne mogu da razumem zašto republikanski političari pokušavaju da pronađu politički značaj u ovom incidentu", rekao je on novinarima.
Dva dana pre izbora, FDR je pokušao da spase situaciju najavljujući stvaranje Taskigi Airmen-a (prvi tamnoputi vojni avijatičari) i unapređenjem pukovnika Bendžamina O. Dejvisa mlađeg u brigadnog generala, prvog oficira Afroamerikanca koji je dostigao taj čin.
FDR je na kraju osvojio treći mandat predsednika i izgubio samo mali procenat glasova Afroamerikanaca.

Informer

Zanimljivo je da je termin "oktobarsko iznenađenje" skovan tokom izbora na kojima nije bilo stvarnog oktobarskog iznenađenja.
Te 1980. godine, iranska talačka kriza bacila je senku na predsedničke izbore. Više od 50 američkih državljana držano je kao taoci u američkoj ambasadi u Teheranu bez političkog rešenja na vidiku. Dan izbora označio bi punu godinu njihovog zatočeništva. 
Ronald Regan je vodio kampanju na obec´anju da c´e osloboditi taoce, nešto što administracija predsednika Džimija Kartera nije uspela da uradi. Ali unutar Reganove kampanje, postojala je sve vec´a sumnja da je Karter zaista obezbedio oslobađanje talaca, ali je čekao da to objavi tokom poslednjih nedelja kampanje.
Vilijam Kejsi, menadžer Reganove kampanje, nazvao je Karterovu navodnu šemu "oktobarskim iznenađenjem".
Časopis Time je izvestio: "(Reganova kampanja) očekuje da (Karter) izvede ono što oni nazivaju 'oktobarskim iznenađenjem', što znači da c´e neposredno pre dana izbora on naduvati značaj nekog događaja u inostranstvu u pokušaju da okupi zemlju oko sebe".
To se, naravno, nije dogodilo. Dan izbora je došao i prošao, taoci su ostali u Teheranu, a Regan je lako pobedio. Pravo iznenađenje došlo je 20. januara, kada je Iran oslobodio taoce samo nekoliko sati nakon Reganove inauguracije. Demokrate su tada optužile Regana da je sklopio tajni dogovor sa Iranom o držanju talaca sve dok ne preuzme dužnost.

Informer

Vijetnamski rat je bio glavno političko pitanje i na izborima 1968. i 1972. godine. Iako termin "oktobarsko iznenađenje" još nije skovan, ideja je bila politički fenomen. I 1968. i 1972. godine, aktuelni predsednici pokušali su da obezbede mirovne sporazume u poslednjem trenutku kako bi izbore pomerili u svoju korist.
Godine 1968. predsednik Lindon Džonson je odlučio da se ne kandiduje za reizbor, ali je bio posvećen pomoći svom demokratskom potpredsedniku Hjubertu Hamfriju da pobedi republikanskog kandidata Ričarda Niksona. Tog 31. oktobra 1968. Džonson je naredio da se obustave sve kampanje američkog bombardovanja u Vijetnamu, najavljujući "veliki korak ka čvrstom i časnom miru u jugoistočnoj Aziji". 
Ali samo nekoliko dana kasnije, mirovni pregovori u Vijetnamu su se raspali i Hamfri je izgubio od Niksona. Demokrate su tvrdile da je Nikson tajno prekinuo pregovore obećavajući Južnom Vijetnamu jaču podršku ako bude izabran za predsednika. 
Četiri godine kasnije, Vijetnamski rat je još uvek besneo i Nikson je bio nepokolebljiv u pogledu obezbeđivanja mira pre dana izbora 1972. Početkom oktobra, činilo se da je došlo do pomaka u mirovnim pregovorima sa severnim Vijetnamcima koji su prihvatili američke uslove za okončanje sukoba. Iza kulisa, međutim, južni Vijetnamci su se oštro protivili aranžmanu.
To nije sprečilo Henrija Kisindžera, Niksonovog savetnika za nacionalnu bezbednost, da prisustvuje konferenciji za štampu 26. oktobra i proglasi da je "mir na dohvat ruke". U stvarnosti, rat se nastavio još tri godine.
"Bila je to velika vest. Danas bismo to definitivno nazvali 'oktobarskim iznenađenjem', iako tada nisu koristili tu frazu", kaže Grinberg.
Nikson je već bio u velikoj meri favorizovan za pobedu 1972, ali Kisindžerova preuranjena najava "mira" možda je doprinela njegovoj ubedljivoj pobedi.

Informer

Godine 1992. predsednik Džordž H.V. Buš se borio da zadrži Belu kuću, ali se suočio sa ozbiljnim izazovima. Za početak, američka ekonomija je bila zaglibljena u recesiji. Povrh toga, trka 1992. godine dovela je do prvog ozbiljnog izazova treće strane za više decenija. Milijarder Ros Pero se kandidovao kao fiskalni konzervativac i odvlačio republikanske glasače od Buša.

Ako se Buš nadao da će pobediti svog demokratskog protivnika, guvernera Arkanzasa Bila Klintona, šanse su bile ozbiljno pogođene u junu 1992. Tada je Kaspar Vajnberger, koji je bio ministar odbrane pod predsednikom Reganom, optužen za svoje učešće u "Iran-kontra aferi".
Kakve je to veze imalo sa Bušom? Buš je bio Reganov potpredsednik i pokušavao je da se distancira od skandala u kojem je Regan navodno odobrio ilegalnu prodaju oružja Iranu kako bi novac prebacio Kontrasima, antisocijalističkoj vojsci u Nikaragvi.
Vajnberger je bio najveće ime koje je optuženo u ovom slučaju, dajući poverenje ideji da su svi u Reganovoj administraciji znali za zločin, uključujuc´i Buša. Iako Vajnbergerova optužnica nije podignuta u oktobru, tajming je i dalje bio loš za Buša, koji je izgubio izbore od Klintona.
Buš je, inače, pomilovao Vajnbergera pre nego što je napustio funkciju.

Informer

U nedeljama koje su prethodile predsedničkim izborima 2000. godine, ankete su pokazale da je trka bila tesna između Džordža V. Buša i potpredsednika Ala Gora. To je upravo vrsta izbora o kojima bi moglo da odluči "oktobarsko iznenađenje".
Samo nekoliko dana pre glasanja‚ Fox News je objavio bombašku priču. Godine 1976. Džordž V. Buš je uhapšen zbog vožnje u pijanom stanju u Mejnu posle duge noćne žurke. Činilo se da je ovo otkriće potvrdilo nelaskave prikaze mlađeg Buša kao nesposobnog za funkciju.
"Nisam ponosan na to. Napravio sam neke greške. Povremeno sam previše pio, i jesam te noći. Naučio sam svoju lekciju", rekao je Buš novinarima u izjavi.
Priča je bila poklon u poslednjem trenutku Goreu, koji je osvojio više glasova naroda na izborima 2000. godine, ali je slavno izgubio izbore nakon što je ponovno prebrojavanje na Floridi zaustavio Vrhovni sud.

Informer

Izbori 2016. bili su puni "oktobarskih iznenađenja", ali sve te vesti su bledile u poređenju sa onim što se dogodilo 28. oktobra, samo 11 dana pre izbora. Džejms Komi, direktor FBI-a, sazvao je konferenciju za štampu da bi objavio da obaveštajna agencija ponovo otvara istragu o  privatnom serveru e-pošte Klintonove - istragu koju je FBI zvanično zatvorio u julu.

Oživljavanje istrage o imejlovima - koja je bila meta gneva republikanaca godinu dana - zadalo je težak udarac Klintonovoj kampanji. (U svojim memoarima, Klintonova je rekla da ju je Komi "ugazio".) Klintonova je izgubila izbore sa malom razlikom.