Sve je stalo u 90 minuta! Može li Srbija da pobedi Dansku? (ANKETA)

Ispratili smo državni tim na đampionat bez velike pompe. Rečenica koja je najčešće ponavljana pred kontinentalnu smotru bila je: "Za Srbiju je uspeh što se plasirala, pa sad šta god da uradi". Paradoks je da su istovremeno selektor i igrači uporno govorili da ne idu u Nemačku kao turisti već da prošu grupu. 

Informer

Počelo je takmičenje i situacija se obrnula za 180 stepeni. Navijači su žargonski rečeno počeli da se "lože" i da veruju da "orlovi" mogu da prođu grupu. Poraz od Englekse (1:0) na startu takmičenja samo je još više učvstio tu veru. Činjenica da Srbija nije izgubilasa većom razlikom od fudbalske velesile, ulila je nadu pristalicama našeg državnog tima da Mitrović, Vlahović i drugari mogu mnogo. Maltene se samo psotavljalo pitanje koliko golova će uspeti da uvale Slovencima.

Taj drugi meč iznedrio je sve najprizemnije iz prosečnog navijača. Psovao je i selektora i igrače i Savez i onog ko ih drži tamo. Gol za izjednačenje (1:1) koji je Luka Jović dao u petom minutu nadoknade drugog poluvremena, nekima je ulio nadu, a kod nekih opet produžio agoniju. Srbija je i dalje živa, ali mnogi su bili ljuti na sebe zbog čega i dalje veruju, kad reprezentacija ne daje velikog povoda za verovanje. Ispostavlja se da narod koji nije očekivao ništa, odjednom se nervira što Srbija ne pobeđuje, a akteri koji su obećavali prolaz iz grupe, ne rade baš ništa da do toga i dođe. 

Informer

Sada je sve stalo u 90 minuta. Sledi utakmica sa Danskom i računica je vrlo prosta. Naša reprezentacija mora da pobedi i plasira se među 16 najboljih na kontinentu. Videli smo mnogo toga lepog i manje lepog od kada je Stojković preuzeo reprezentaciju. Doživeli smo velike uspehe, od kojih se svakako izdvaja pobeda nad Portugalom (2:1) u sred Lisabona za direktan plasman na Svetsko prvenstvo. Ono što nismo doživeli je pobeda na velikom takmičenju. I sada je trenutak. Jer pobeda nad Danskom bila mi melem na ranu za mnogo toga.

Mi to kao narod najlepše umemo, da valjamo u blato i okivamo u zvezde, sve u vrlo kratkom vremnskom periodu. Zaboravile bi se istog trenutka, kao gumicom obrisane, one opaske kritičara da "Piksi ništa ne zna i ne može da vodi tim", niko se više ne bi sećao Tadićeve izjave da "mora da igra 90 minuta, jer je najbolji u timu". Ko bi se još sećao kritika na račun Mitrovića i Sergeja, jer su "spori, pošto igraju u amaterskoj ligi"... Sve bi to ostalo iza nas i ponovo bismo ih dizali u nebesa.

Dana za kritike će biti na pretek. Ali sad je ključni trenutak da verujemo u "orlove", kao što je selektor i pozvao pre nekoliko dana. A da li im vi verujete?