MIHAJLOVIĆ PLAČE I NIJE GA SRAMOTA! Sanjao sam SVOJU SAHRANU...

Siniša je otkrio da mu nije bilo lako kada ostane sam, ali da nikada nije izgubio nadu.

- Sanjati svoju sahranu, nekoliko puta, je veoma čudno. Nikada nisam izgubio nadu, sve sam to povezao sa svojom željom za borbu. Hranio sam svoju hrabrost. Naravno, doktori su imali veliku ulogu u svemu tome jer bez toga bih bio hrabar ali ne bih uspeo - kazao je za italijanski Skaj Mihajlović i dodao da suljudi dolazili da ga pozdrave dok je bio u bolnici.

Pobedio leukemiju

- U meni su se probudila dva osećanja - radosti, jer vidim sve te ljude sa balkona kako su se okupili samo da mi daju podršku i da me pozdrave. Srećan sam što me ljudi voli. Ali sam se osećao i tužno što ne mogu da bude sa njima. Nisam nikada imao sumnju, znao sam da ću da uspem.

Informer

- Život je fantastična stvar, pogotovo kada prolazite kroz nešto kroz šta sam ja prolazio. Onda uživate u svakom momentu, u svakom detalju. Praktično sam rođen dva puta. Prvo u februaru 1969. godine, a onda 50 godina kasnije. Videti jakog čoveka da plače je posebna stvar, sa bolešću sam naučio da iznosim svoje emocije, naučio sam da plačem i nije me sramota toga. Nikoga ne bi trebalo da bude sramota. Pre toga, sve sam držao u sebi, onda sam shvatio da je plakanje dobra stvar, kao i pokazivanje ljubavi prema ljudi. 

U ratu nema pobednika

Setio se Zvezde i osvajanja Lige šampiona, ništa to ne može da zameni.

- Najbitnije sećanje je svakako osvajanje Lige šampiona sa Zvezdom, mojim omiljenim klubom. Ta pobeda ne može da se uporedi ni sa jednom drugom - naglasio je Siniša.

Informer

Ponovo su ga Italijani pitali o ratu u bivšoj Jugoslaviji. 

- Želeo bih da se ne sećam ničega iz ratnog doba, a u drugu ruku voleo bih da se sećam svakog detalja do kraja mog života. U ratu nema pobednika i dominantna boja je crvena, boja krvi. Krvi nedužnih ljudi - kazao je Srbin i napomenuo da je davanje krvi veoma bitno i da to nekome može da spasi život.

Bonus video