NEMA NIČEG LEPŠEG OD ZIME NA PLANINI! Meštani sela Igrište ne beže s prvim snegom u grad, ovako se bore sa nepredvidivom prirodom

Kako kažu, zima je lepa na planini, ali se treba dobro spremiti. 

- Ako želiš da provedeš zimu na planini, a da ne računamo turističke centre, onda mora da se pripremi sve što treba. Obavezna je kaca sa kiselim kupusom, najmanje džak brašna, krompir u podrumu, čabar kisele paprike, kanta pasulja i po nešto od mesa i slanine na tavanu. Nabereš i drva, postaviš ih uz kuću i što se tebe tiče, snegovi mogu da krenu - počinje priču Života Jevremenović (75) iz ovog sela. 

On je kao vredan domaćin sa svojom suprugom Nadom, već obavio sve potrebne pripreme, kako ih ne bi iznenadili snegovi. Pre dva dana ujutro ih je dočekao prvi sneg, ali se tokom dana otopio, a to je znak da je zima počela.

- Čitavog leta spremamo se za ovo doba. Nema ničeg lepšeg od zime na planini, ali morate da budete svesni da je dovoljna količina hrane i drva za ogrev ono što je najvažnije. Kada zaveje u ovom našem delu, nema šanse pre proleća da se mrdne, zato je priprema najvažnije. Evo završavamo sve, pečemo poslednji kazan rakije, treba da vruću, uz pihtije, ili meso - objašnjava Života. 

U Igrištu je ukupno 14 žitelja i svi su već završili sve pripreme. Samlelo se brašno, nabavila so i nešto šećera, u podrumima ostavio luka i ostalo povrće, na prozorima dunje, a u slami jabuke, one prave nikada prskane. 

- Ovde gde „koza pase pod ručnu“ zima jeste divlja i nepredvidiva, ali je savršena za uživanje. Za ovo drugo ti treba i dobro društvo, ali je na selu sve manje ljudi. To je jedini nedostatak. Uopšte ne razumem one koji su se nabili po stanovima i zbog kojih deca i da žele ne mogu da osnuju porodice, jer im sede za vratom. Zato im poručujem: "Ostavite mlade, vratite se svojim starim planinskim kućama, oživite ih, vodite zdrav život i biće bolje i vama i vašoj deci“- savetuje Života svoje vršnjake. 

On je godinama živeo u Beogradu, tu kao taksista dočekao penziju, ali je prvog dana nakon što je završio radni vek, došao u Igrište. 

- Ovde se još uvek zdravo hranimo. Ono što posadimo, to jedemo. Ne jurimo prvi rod, jer je priroda tačno uredila kada je za šta vreme. Evo na primer još uvek sejemo kukuruz osmak. To je ono kada u osam redova posejete i on ne raste preko 18 santimetara. Pogledajte, paradajz još stiže, doduše, preseći će ga mraz, ali dobar je za turšiju. Važno je da nije prskan i da ga je sladak - objašnjava naš sagovornik.

Ima u Igrištu i mlađih žitelja, onih što imaju po pedesetak godina, ali šrincip života kod svih je isti: leti raditi, spremati se za zimu, a onda uz vatru uživati u onome što se proizvelo. Bez stresova, žurbi i pritiska da se nešto mora završiti danas, ovi ljudi duže i zdravije žive. Izučili su narodnu medicinu do savršenstva, pa su retko bolesni. Udišu svež vazduh, jedu prirodnu hranu, kuvaju čaj ili rakiju i čekaju da prođe još jedna zima. Taman se lepo odmore, dok ne dođe proleće i novi krug poslova. 

- Kada sam bio mali, tačno se tako živelo: leti radiš kao konj, zimi odmaraš i skupljaš snagu. Ako želiš nešto slatko daju ti džem ili suvo voće. Sećam se da sam prvi put probao čokoladu kada sam imao deset godina. To je moj trenutak oduševljenja, ali sam kasnije shvatio da i nisu baš nešto ti slatkiši koje ne umesi ženska ruka - vedro se priseća ranijih dana naš sagovornik.

Pun je priča koje ostavlja za zimske noći i goste koji će ga posetiti. Poziva sve da probaju da žive takvim životom i da se ne plaše snegova, mrazeva i lošeg vremena, jer je život kratak i ne treba ga provesti opterećen strahovima. 

Bonus video: