Učestvovao je u Prvom i Drugom srpsko-turskom ratu, kao i u Srpsko-bugarskom ratu. U oba Balkanska rata stekao je ogromnu slavu, a naročito se istakavši u Kumanovskoj, Bitoljskoj i Bregalničkoj bitci.
Zajedno sa Živojinom Mišićem pripremio je sve ratne planove za Balkanske ratove i za Prvi svetski rat. U periodu od 1912. do 1916. godine bio je načelnik Vrhovne komande.
Glavni arhitekta velikih srpskih pobeda
Posle Kumanovske bitke dobio je čin vojvode. Kao nosilac brojnog ordenja, skoro nikada se nije hvalio i pojavljivao u javnosti sa ordenjem na sebi.
Ostala je upamćena jedna anegdota, kada je jedan strani diplomata zatekao starog vojvodu kako čisti svoje čizme.
Nikako nije mogao da poveruje u to što vidi i upitao je: "Zar Vi čistite svoje čizme", na šta je stari vojvoda mirno odgovorio: "Da, čistim svoje čizme a čije vi čistite".
Radomir Putnik je tvorac moderne srpske vojske. U okviru školovanja i obuke oficira uveo je različite novine, uključujući i rešavanje taktičkih zadataka. Srpsku vojsku je osavremenio novim naoružanjem, na ključna mesta je postavio talentovane oficire i nije dozvolio da se politika umeša u vojne poslove.
Vojnik i vojskovođa srpske vojske punih četrdeset godina
Koliko je njegova slava u Srbiji i Evropi velika poznata je stvar, ali po Radomiru Putniku nosi ime i jedna planina u Kanadi, "Mount Putnik".
Skromni, ali veoma slavni život, je završio u Nici, prethodno smenjen sa mesta načelnika Vrhovne komande bez ikakvog obaveštenja i bez ičije posete za vreme lečenja. Čekavši odgovor, od Nikole Pašića, na zajam od 20 000 franaka koji mu je bio potreban za lečenje, vojvoda Radomir Putnik preminuo je 17. maja 1917. u Nici.
Putnik u nepoznatom pravcu
Prezime Putnik njegova porodica je dobila u vreme kada su preci, tačnije pradeda Arsenije, doselio sa Kosova u Velikoj Seobi Srba (1690) u Belu Crkvu.
Kada su njegovog pradedu, koji je tada imao oko sedam godina, upitali kako se zove, odgovorio je da je on putnik u nepoznatom pravcu.
Po oslobođenju Srbije u XIX vijeku, porodica se iz Austro-Ugarske preselila u Srbiju. Otac Dimitrije je bio učitelj u Kragujevcu, gde se Radomir rodio 24. januara 1847. godine.
Vojnik i vojskovođa srpske vojske punih četrdeset godina!
Njegovi posmrtni ostaci su preneti tek 6. decembra 1926. godine u Kraljevinu SHS, skoro deset godina nakon smrti. Sahranjen je 7. decembra na Novom groblju uz sve državne i vojne počasti. Uvršten je u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije.
Kad biste na ulici, u vreme kad je živeo vojvoda Radomir Putnik, prošli pored njega nikad ne biste pomislili da je od jedan od najodlikovanijih pojedinaca u našoj istoriji, jer ih nikad nije nosio u javnosti.
Krajnje neobičan postupak Radomira Putnika, koji je odlikovan ne samo domaćim već i stranim ordenjem, intrigirala je javnost pa mu je jednom prilikom neko postavio pitanje zašto je to tako.
Njegov odgovor i danas fascinira mnoge, a vojvoda je i zbog njega zaslužio da uđe u srpsku istoriju
– Moje dekoracije su ispod mundira – u jednoj rečenici je odgovorio vojvoda Putnik.
Pored umerenosti i želje da ne naglašava svoja odlikovanja, Putnik je vredan divljenja i zbog činjenice da je za vreme balkanskih ratova, naredio da dnevnice potporučnika i vojvode budu iste, tri dinara dnevno.