NEVEROVATNA LIČNOST SRPSKOG KRALJA! Mnogi su ga smatrali čovekom iz naroda, a šest legendarnih priča prati njegov život!

U srpskoj istoriji bilo je mnogo vladara koji su svojim karakterom plenili i ponosno stajali na čelu srpskog naroda. Međutim, jedan od njih se posebno ističe svojom harizmom, skromnošću i ljubavlju prema Srbiji i srpskom rodu – kralj Petar I Karađorđević.

Kralj Petar je krunisan je 21. septembra 1904. godine nakon Majskog prevrata u kome su ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović. Bio je veoma voljen u narodu. Važio je za poštenog i dobrog čoveka blage naravi. Pošto je bio kralj Srbije tokom perioda velikih srpskih vojnih uspeha, u srpskom narodu ostao je zapamćen kao kralj Petar Oslobodilac, takođe poznat i kao Stari kralj.

- Prva reč, koju Narodnom predstavništvu potreseno mi srpsko srce upućuje neka bude Zavet moj da ću, do veka, biti prvi zaštitnik narodnih sloboda i najrevnosniji čuvar prava Narodnog predstavništva – bile su  prve reči koje je novi kralj Petar uputio skupštini kada je krunisan. 

Kralj Petar je dosta toga izmenio na dvoru, odbio je da ga u šetnji kroz grad prati počasna straža sastavljena od četvorice vojnika. Takođe,naredio je kuhinji da se spremaju samo srpska jela, to je bilo malo čudno za prinčeve Đorđa i Aleksandra, koji su odrasli u inostranstvu na francuskoj i ruskoj kuhinji. Kralj Petar je posebno voleo zaprženi pasulj sa slaninom i mesom, a uz njega obavezno idu kiseli krastavci i paprika.

Foto: printskrin/youtube.com

Iako je život kralja Petra dobro proučen i poznat, ipak postoje neke manje poznate činjenice.

Legende o životu kralja Petra

U mladosti se predstavljao kao Petar Mrkonjić

Petar Karađorđević je bio Karađorđev unuk i treći sin Perside i kneza Aleksandra Karađorđevića, vladara koji je bio prisiljen da abdicira nakon Svetoandrejske skupštine. Petar je sa porodicom živeo u inostranstvu, ali nikada nije obustavio kontakte sa Srbijom. 

Godine 1875. radio je na organizovanju i aktivno učestvovao u bosansko-hercegovačkom ustanku pod pseudonimom Petar Mrkonjić, a to je ime koje je koristio i u drugim aktivnostima i prepiskama koje je vodio u to vreme.

Foto: printskrin/youtube.com

Srpski kralj u Legiji stranaca

Kralj Petar je u mladosti tokom egzila i seljakanja porodice po Evropi jedno vreme živeo u Parizu. Borio se u francuskoj vojsci u Francusko-pruskom ratu. Naime, Petar Mrkonjić se 1870. godine pridružio Legiji stranaca francuske vojske i sa njom učestvovao u brojnim borbama. Odlikovan je spomenicom rata iz 1870. godine.

Na srpski je preveo jedno veliko delo liberalizma 

Budući kralj Srbije se u Parizu bavio fotografijom i slikarstvom, i usavršavao svoje vojničko i političko obrazovanje. Ono mu je otvorilo vidike ideja političkog liberalizma, parlamentarizma i demokratije. Početkom 1868. godine knežević Petar je u Beču štampao svoj prevod knjige engleskog političara i filozofa Džona Stjuarta Mila "O slobodi" sa svojim predgovorom, koji će kasnije postati njegov politički program.

"U životu pojedinog čoveka, naroda i celog čovečanstva, nema ni jednoga, koje bi toliko važilo, a kamoli važnije bilo od – slobode. Svakome je čoveku od prirode urođeno, da bude slobodan, te da može odgovoriti svome pozivu, ovde na zemlji.  Samo slobodan čovek, ima vlast nad samim sobom, može razviti svoja svojstva, usavršiti vrline, kojima je obdaren, doćI do svesti, kojom će pojmiti, poznati i vršiti svoj zadatak, svoja prava, svoje dužnosti. Samo slobodan čovek, može osnažiti svoju volju, i založiti svu snagu, da unapredi svoju ličnost i da svojom ličnošću, pripomogne unapređenju naroda , kome je po krvi, jeziku, otadžbini, srećI i nesrećI srodan. Iz slobode članova jednoga naroda, niče ukupna sloboda toga naroda." zapisao je u predgovoru ovom delu budućI srpski kralj.

Foto: printskrin/youtube.com

Kralj koji je živeo od svoje plate

Malo je ipak poznato da je ovaj kralj Petar po dolasku na čelo Srbije nakon Majskog prevrata živeo samo od plate koju je za svoj rad dobijao od Vlade. Od tog novca podizao je zadužbinu Karađorđevića na Oplencu, a ostalo je zabeleženo i da mu je jednom, kada mu je zafalio novac, ministar u sopstvenoj vladi odbio kredit.

Kralj na volovskim kolima

Posle veličanstvenih pobeda na Ceru i Kolubari 1914. i neverovatnog otpora koji je Srbija pružila daleko snažnijem neprijatelju, 1915. godine vojska i vlada su ipak bili primorani na povlačenje. Put na kome ih je pratio i najveći deo stanovništva vodio je preko negostoljubive Albanije. 

Albanska golgota ostavila je velikog traga na zdravlje ostarelog kralja. Ipak, Petar Karađorđević je odbio sve savete od toga da odustane od praćenja svojih vojnika preko albanskih gudura.

Foto: printskrin/youtube.com

Kralj Petar je sa vojskom prešao golgotu na jednim volovskim kolima, a gde su planine bile neprohodne bio je nošen od svojih vojnika, sve dok nisu stigli do albanske obale na Jadranu.

Jedini vladar koji je digao spomenik običnoj seljanki i njenom sinu

U selu Slovac kod Lajkovca i danas postoji spomenik na kome piše: "Ovaj spomenik podiže Petar Karađorđević Makreni Spasojević, koja leži ovde, i njenom sinu Marinku, koji se večnim snom smiri u gudurama Arbanije."

Reč je o jedinstvenom slučaju u svetu da vladar podigne spomenik  običnoj seljanki i njenom sinu.

Kralj Petar je Makrenu sreo tokom povlačenja preko Albanije. Ona je krenula za vojskom kako bi pronašla svog sina jedinca Marinka i dala mu vunene čarape koje je isplela. Ipak, kada je shvatila da neće moći dalje, čarape je dala kralju Petru uz zavet da pronađe njenog sina.

Foto: printskrin/youtube.com

Kralj Petar svoje obećanje nija zaboravio. Marinka je pronašao, ali umrlog od hladnoće negde u planinama Albanije. Priča kaže da se do kraja života se nije odvajao od vunenih čarapa majke Makrene, da je na samrti tražio da mu ih obuju i da je u njima umro.

Vreme njegove vladavine obeležio je i nastanak prvih demokratskih institucija u Srbiji, jer je kralj Petar bio poznat po svojoj liberalnoj politici i zalaganju za ustavno uređenje zemlje. Preminuo je 16. avgusta 1921. u 77. godini i sahranjen je u svojoj zadužbini na Oplencu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.