Dragoljubu se u snu "javilo" da napravi crkvu u stablu hrasta! To je i učinio! Evo kako danas izgleda

Njegovu zamisao isprva meštani nisu shvatili za ozbiljno, ali su mu se kasnije pridružili da se njegov san ostvari. O tome svedoči Saša Dimitrijević koji je poznavao Krstića, koji se pre nekoliko godina upokojio. Priča da je crkvica pre 33 godina osveštena i postala jedino svetilište u selu. 

- Stablo je već bilo šuplje iznutra, a Bube, kako smo ga zvali, prosekao ga je na zapadnom delu, da bi moglo da se uđe u njega, tako da su mogle da stanu tri osobe. U visinu je išlo možda i 40 metara, a u blizini je bio kladenac, tj. izvor vode. Crkva je osveštana i tu su ljudi donosili da seku kolače, služene su liturgije. Unutra su bile ikone, minijaturni oltar, a na ulazu u crkvu Bube je napravio drvena vrata. Okolina je održavana, tako da je bilo živo ovde i lepo. Naročito je prijatno leti, jer je predeo na početku doline, pa je u dodatnoj hladovini - priča Saša.

Informer

Međutim, pre pet godina oluja je oborila stoletno stablo, a posle toga, priroda je učinila svoje, te bez dobrog vodiča, teško da bi je ko našao ili prepoznao.  

Prekrivena je trnjem i šibljem, te je veoma teško prići do nje. Ova mahala u Jovcu ostala je sa svega nekoliko kuća, pa u šumu retko ko zalazi. 

Informer

Sada su oko svetog mesta vidljivi tragovi divljih svinja, kao i lovaca, među kojima je i Saša. Izvor vode je presušio, a trnje i rastinje prekrilo je donji deo cera.
Vlaga i kiša su učinile svoje. Ikone su neprepoznatljive. Ostali su samo ramovi od njih.
Vrata su odvaljena, a krst na njima, kao i mesto za paljenje sveća jedini su svedoci svetilišta.

Selo Jovac sada, osim ove, nema svoju crkvu. Onu koje je imalo, u februaru 1977. godine odnelo je klizište, pa poptopila reka, kada su nastala veštačka jezera. Bila je je to jedna od najvećih prirodnih katastrofa u Srbiji.
Tada je klizištem sa Grota i Oblika, pokrenuta klizna masa od 150 miliona metara kubnih zemlje, dovoljna da se njome popuni 150 fudbalskih stadiona.
Klizište je odnelo domove 58 porodica. Ostalo je pošteđeno jedino seosko groblje i četiri mahale, sa druge obale, gde je crkvica u stablu cera. U njima je danas manje od tridesetak meštana, mahom starijih.