Moštima ovog svetitelja klanjaju se hodočasnici iz celog sveta! Monasi iz Vinče ovde su prebegli u 18. veku

Danas ovde dolaze putnici namernici iz celog sveta, a nekada davno pohodili su ga naši preci. Bezdin je duhovno sedište pravoslavnih u Rumuniji koji već pet vekova u miru i pobožnoj tišini čuva bogatu istoriju Srba Pomorišana. Pripada Eparhiji temišvarskoj Srpske pravoslavne crkve u Rumuniji, u mestu Munara, županiji Aradskoj. 

 Posvećen je Velikoj Gospojini (Uspenju Presvete Bogorodice). U 21. veku, već pri ulasku na ovo sveto mesto, kao u nekoj vremenskoj mašini, vratite se pet vekova unazad.

- Početkom 16. veka, srpska vlastela iz porodice Jakšić izgradila je manastir Bezdin. Prvi pomeni o njemu potiču iz 1539. godine, kada je počela gradnja. Da li je pre toga bio tu neki manastir ili crkva teško je reći, ali je i moguće, jer je nedaleko od Bezdina bio pravoslavni manastir Sv. Jovana Krstitelja u Moriseni (danas Čanadu ) - priča nam vodič Milinko Arsenov iz Kikinde.

Informer

Pored konaka, izgrađena je i crkva posvećena prazniku Vavedenje Bogorodice, pod arhimandritom Joasavom Milutinovićem i ikonomom Leontijem Bogojevićem, jeromonahom. Dobijajući u vlasništvo zemlju, šumu i vinograde, bratstvo se uvećavalo, a i sam manastir se gradio sa novim konacima.

- Koliko je manastir bio bogat i uspešan govori i podatak da je po proceni vrednosti iz 1901. godine utvrđeno da je manastirska zemlja površine 2.658 katastarskih jutara ( 1.075 hektara ), a ukupna vrednost oko 800.000 tadašnjih kruna. Zanimljivo je i to da je tokom Drugog svetskog rata u manastiru radila i pojačko - sveštenička škola - navodi Arsenov.

Ikona Majke Božije Vinčanske prvo doneta u Bezdin

Tokom austrijsko-turskog rata, 1737. godine u Bezdin su izbegli i monasi iz manastira Vinča kod Beograda. Sa sobom su poneli, pored ostalog, i ikonu Majke Božije Vinčanske kao i carske dveri iz crkve manastira Vinča. Zajedničko manastirsko bratstvo je za igumana izabralo Teodosija iz Vinče i tada nastaje period užurbanog razvoja kada se i obnavlja i dograđuje ceo manastirski
kompleks.
Sada je u manastiru samo jedan monah, otac Ilarion ( Stanko Ivanković). 

Manastirke relikvije
Pored ikone Majke Božije Vinčanske, sada i Bezdinske, čija je samo replika u manastirskoj crkvi (orginal je u vršačkom Vladičanskom dvoru Eparhije Banatske), u crkvi je i ćivot sa moštima mučenika Kirila Cvetkovića.

Kirilo Cvetković rodio se 1791. godine u Baošićima (Boka Kotorska), a zamonašio se u manastiru Savina kod Herceg Novog . Postao je sekretar Episkopa Kraljevića, tadašnjeg Vladike Šibenskog 1812. Kako je Kraljević bio tajno umešan u želju Beča da dalmatinske Srbe prevedu u uniju, Kirilo je to razotkrio i biva zatvoren i kažnjen na 20 godina robije u zatvoru Stara Gradiška. 

Posle odsluženja kazne, proteran je u manastir Bezdin, u tada najistočniji srpski manastir. Tamo je proveo poslednje dane, gde se upokojio 1857. godine i sahranjen je pored crkve.
- Po odluci Eparhije Temišvarske i s blagoslovom episkopa Lukijana, u avgustu 2011. pristupljeno je otkopavanju moštiju Svetog Kirila Cvetkovića u manastiru Bezdin.
Mošti su umivene, pomazane mirisnim jelejem i obučene u odežde. 
Prenesene su u manastirsku crkvu gde se i sada nalaze. Svakodnevno se služe svete liturgije, a mnogobrojni hodočasnici dolaze ovde da se poklone moštima ovoga svetitelja - kaže vodič Milinko Arsenov.