Kako je Dragan iz Grbica prestao da pije! Punih 18 godina!

Tada je, priča on, sa komšijama svratio u lokalnu prodavnicu na "po jedno ‘ladno". 
Kako je do zatvaranja prodavnice ostalo tek desetak minuta, vlasnik je zamolio da vesela ekipa brzo ispije poručeno.

Dragana je iz nekog razloga takav postupak uvredio i svečano je izjavio - "Kad je tako, neću više ni da ga pijem!"
- Nisam bio baš siguran da ću moći da se ne osvežim pivom posle napornog rada ali sam rešio da ipak izmerim karakter. Prošlo je tri dana, pa sedam, deset, ceo mesec. Onda sam shvatio da pivo može da se zameni i sokovima. Prolazili su meseci, pa godine. I tako 18 godina sve do pre dva dana kad je u Grbicama organizovano narodne veselje povodom kosidbe - priča nam Dragan i dodaje da mu se čini da pivo nije tako "slatko" kao nekada.

Informer

Nije još ni čvrsto rešio da li će da se vrati "staroj ljubavi" ili će nastaviti da živi život trezvenjaka.
 - Veliki je problem što selo zahteva težak rad. Domaćinstva su sve starija, ono mladih što ima uglavnom je vezano za grad, škole, fakultete... Oni koji se vraćaju uglavnom su pred penzijom ili su već penzionisani tako da im život na selu više predstavlja odmor i razonodu nego što imaju volje i snage da se posvete poljoprivredi. Gde nema mladih nema ni prave zabave posle napornog posla pa su ljudi hteli ili ne, upućeni na čašicu - kaže ovaj pedesetšestogodišnjak koji ni sam nije uspeo da zasnuje porodicu. Teško je, kaže, naći ženu koja hoće da sa asfalta i svega što nudi grad pređe na selo.

Informer

Dok razgovaramo za bogatom trpezom, Dragan pije sok. Malo se mršti i ispod oka gleda u gajbu hladnog piva kao da ni sam ne zna šta mu valja činiti. 

Informer

- Ova Kosidba me je podsetila na to davno prošlo vreme koje su grbički potoci odneli u nepovrat. Odavno nisam video toliko dece, toliko narodnih nošnji, čuo zaboravljene narodne pesme. Niko nije gledao u mobilni telefon. Pa kako da tako razgaljen ne popijem pivo - kaže na kraju Dragan i ode "da površi neka posla oko kuće".