Pančevo je i danas i sutra centar boemije i dobrog raspoloženja! Sve je počelo od Đorđa Vajferta! Ovo možda niste znali o njemu

Turistički poslenici Pančeva pobrinuli su se i za muzički i prateći program s izložbama domaće radinosti i umetnosti, a ugostitelji će dobrim zalogajima zaokružiti ponudu. 

A Vajfertovi dani počeli su od Đorđa, Đorđa Vajferta. Evo priče o njemu. 

Jedan od najbogatijih ljudi svog doba, Đorđe Vajfert bio je Nemac po poreklu, ali je srpski narod zvao svojim. Vajfert je bio poznat kao veliki dobrotvor i zadužbinar, otac srpske industrijalizacije, bankarstva i začetnik rudarstva u Srbiji.

U životu je bio i bogat i siromašan, ali uvek kada je mogao gradio je bolnice, škole, radničke stanove, donirao kulturnim ustanovama, piše edukacija.rs. 

Rođen je 15. juna 1850. godine u Pančevu. Majka Ana, a otac Ignjat, bili su Nemci i građani Mađarske, odnosno Austrougarske carevine. Vajfert je završio nemačku osnovnu školu i mađarsku gimnaziju u Pančevu, a zatim i trgovačku akademiju u Budimpešti. Kasnije je završio i poljoprivrednu školu u Minhenu, gde je izučio tehnologiju pravljenja piva da bi nastavio porodični posao - proizvodnju piva u Pančevu. 

Dok je bio na školovanju, posao Vajfertovih napreduje a novoizgrađena pivara na Topčiderskom brdu u Beogradu data je upravo njemu "na upravljanje" 1873, kada se doselio u Beograd i oženio Marijom Gisner.

Informer

Obrazovan i ambiciozan, uočio je da je najveći problem u pravljenju piva nedostatak dobrog uglja, koji se koristi za njegovu proizvodnju. Da bi to pospešio, dobio je koncesiju na rudnik uglja u Kostolcu.

Vajfert je potom otvorio još neke rudnike, ali nije imao sreće, jer su se vrlo brzo pokazali kao neprofitabilni, pa je tako 1895. godine nastala izreka "dužan kao Vajfert".

Međutim, on je bio uporan i nije odustajao od kopanja, te su njegovi inženjeri posle nekog vremena otkrili na području sela Bor najbogatije nalazište bakra u Evropi.

Tako je seoce postalo veliki rudarski grad, a Đorđe Vajfert najbogatiji čovek u Srbiji dobivši nadimak "otac srpske rudarske industrije".

Vajfert je, otvorio 11 rudnika, među kojima je bio i rudnik žive na Avali, olova Ruplje i zlata Rukmalne.

A zahvaljujući novcu od rudnika proširio je pivaru, te je otvorio pogone i u Sremskoj Mitrovici i u Nišu. Vrlo brzo njegovo pivo postalo je najpoznatije u Srbiji.

Interesantno je i da su hroničari zabeležili da je Vajfert imao lepe i prisne odnose sa svojim radnicima te su ga oni izuzetno voleli i cenili.

Ovaj pivar je bio daleko ispred svog vremena, a to govori i činjenica da je ljude i gradove povezivao gradeći pruge i puteve, a podizao je kompletna radnička naselja, škole, bolnice, crkve i mlinove, kao i sve ono što je trebalo za život jednoj porodici njegovog fabrikanta.

Godina 1873. Đorđe Vajfert je postao državljanin Srbije. Bio je i jedan od osnivača Srpske trgovinske komore i jedan od osnivača, kao i prvi guverner Narodne banke Srbije.

Informer

Upućeni tvrde da je on krajem 19. veka, postavio temelje savremenog bankarstva u Srbiji. Nakon završetka Prvog svetskog rata, 1919. godine, guverner Vajfert je pretvorio Narodnu banku Srbije u Narodnu banku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS). Takođe, učvrstio je dinar u stabilnu evropsku valutu.

Zanimljivo je da Vajfert nije bio član nijedne političke partije u Srbiji, ali je bio je dobrovoljac u srpskoj konjici, a dao je i novac za prve topove artiljerijske jedinice. Za pokazanu hrabrost u prenošenju poruka između jedinica pod neprijateljskom vatrom odlikovan je medaljom za hrabrost.

Tokom Balkanskog rata 1912. godine i velike gladi, Vajfert je platio da se nabavi 60.000 vekni hleba i podeli siromašnim beogradskim porodicama. Posle rata osnovao je Fondaciju sveti Đorđe, koja se bavila prikupljanjem novčane pomoći za ratne veterane i vojne invalide, 15 godina ranije pomogao je da se osnuje društvo Kralj Stefan Dečanski, koje je brinulo o smeštaju i obrazovanju gluvoneme dece.

Uz sve to, poklonio je zemljište za izgradnju Beogradskog ženskog društva i pomogao je izgradnju zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti.

Zajedno s Edinburškim i Londonskim savetom škotskih žena, Vajfert je finansirao izgradnju Bolnice za žene i decu u Tiršovoj ulici u Beogradu.