UKOLIKO OSETITE OVE SIMPTOME SIGURNO IMATE INSULINSKU REZISTENCIJU! Ovaj poremećaj najčešće pogađa žene zato što...

 

Pored genetskih predispozicija, loš i stresan stil života, nezdrava ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti faktori su koji povećavaju rizik od nastanka ovog poremećaja. Nutricionistkinja Sandra Švabić otkriva ko najčešće oboleva, kakva ishrana se preporučuje kod ove bolesti i da li insulinska rezistencija nužno znači dijabetes.

Šta je insulinska rezistencija?

- Insulinska rezistencija je stanje u kome ćelije u organizmu ne reaguju na pravilno dejstvo insulina. Tada imamo poremećaj organizma ugljenih hidrata i onda dolazi do naglog porasta ili pada glukoze u krvi.

Koji su simptomi insulinske rezistencije?

- Na početku insulinska rezistencija ne daje konkretne simptome. Možete osetiti umor, pospanost, pad koncentracije. Do simptoma dolazi tek nakon naglog porasta glukoze u krvi. Osobe tada često osete preteranu žeđ, a dolazi i do porasta ili gubitka na kilaži. Pokazatelj može biti abdominalna gojaznost gde se u tom stomačnom predelu nagomilavaju masti. Takve osobe imaju veliku predispoziciju da dobiju insulinsku rezistenciju tokom života. Ukoliko se ona ne prepozna na vreme i ne leči, dovodi do nastanka i razvoja dijabetesa tipa 2.

Kako izgleda test kojim se utvrđuje insulinska rezistencija?

- Prilikom testa osoba treba da popije 75 grama glukoze i nakon toga se prati porast glukoze u krvi, tačnije meri se na određeno vreme. Endokrinolog će videti kakav je raspon podizanja glukoze u krvi i na osnovu toga će utvrditi da li pripadate grupi koja je već dobila dijabetes tipa 1 ili dijabetes tipa 2. Na osnovu toga se prepoznaje tip insulinske rezistencije, odnosno u kom pravcu će ići. Lekar će tačno znati da li je vreme za lek ili su dovoljni samo suplementi i vitamini, da li se može regulistai fizičkom aktivnošću i pravilnom ishranom.

Informer

Ko najčešće oboleva?

- Statistika pokazuje da u ovom trenutku najčešće obolevaju žene. To je uglavnom period od tridesete godine. Stres, brz način života, nepravilna ishrana i neredovna fizička aktivnost dovode do toga da imamo porast insulinske rezistencije kod nas.

Da li insulinska rezistencija nužno znači dijabetes?

- Ukoliko se insulinska rezistencija na vreme prepozna, može da se adekvatnim higijensko-dijetetskim režimom i fizičkom aktivnošću dovede u red. Ne znači nužno da će osoba dobiti dijabetes. Ako se ne odreaguje na simptome tada može doći do nastanka razvoja dijabetesa tipa 2. Dijabetes tip 1 je tip od kojeg je insulin zavisan. Da bi se on razvio u našem organizmu to znači da osoba ne vodi računa o tome šta jede, ima loše životne navike ili postoje genetske predispozicije. Stres može da bude okidač za dobijanje dijebetesa tipa 1. On se dobija u mlađem dobu, do neke dvadeset pete godine za razliku od dijabetesa tipa 2 koji se može javiti i nakon tridesete. To je osnovna razlika između ta dva tipa.

Informer

Kakva ishrana se preporučuje osobama koje imaju ovo oboljenje?

- Preporučuju se mahunarke, sveže voće i povrće sa nižim glikemijskim indeksom. Kada je reč o mesu, birajte posnija mesa – piletina, junetina, riba. Preporuka je veći broj manjih obroka, kako bi u toku dana imali pravilnu regulaciju insulina u krvu, odnosno glukoze. Pijte dovoljno tečnosti. Pored izbora namirnica važna je i njihova kombinacija. Izbegavajte belo brašno, mesne prerađevine, grickalice, gazirane sokove. Važno je da budete fizički aktivni.

Zašto je šetnja idealna za osobe koje imaju insulinsku rezistenciju?

- Tako poboljšavamo kardiovaskularni sistem. Crikulacija počinje da radi, dolazi do bržeg otkucaja rada srca, podiže se hormon sreće. Tada se oslobađa glukoza u krvi,  i mi šetnjom stabilizujemo šećer. S druge strane, trening sa opterećenjem predstavlja stres. Kada treniramo naše telo to prepoznaje kao stres, dok prilikom šetnje se osećamo rasterećeno.