NISAM SUPERMEN, VEĆ RUDAR SA MNOGO SREĆE! Boranin čudom preživeo strašnu nesreću u jami

Nisam nikakav Supermen, već običan rudar koji je imao mnogo, mnogo sreće. Kad se tona zemlje obrušila na mene onesvestio sam se. Ne znam kako sam preživeo to, priča rudar Darko Petrović (45), koji je 31. jula čudom preživeo strašnu nesreću u rudniku "Ziđin koper Bor".
 

Prvi koraci

Petrović je juče, na Dan rudara, napravio prve korake nakon što je teško povređen u jami na dubini od 700 metara.
Dugačak šav na glavi, povrede oka i oguljotine po licu svedoče o strahoti koju je preživeo, ali smo ga zatekli u dobrom raspoloženju, sa osmehom koji nije skidao ni kada je pričao o trenucima u kojima je umalo nastradao.
- Ne sećam se kako je tačno došlo do nesreće. Tog dana sam čistio podzemni bunker, kad se uključila transportna traka i za nekoliko sekundi me zatrpala tona rude. Kolege su mi tek posle ispričale šta se zatim dešavalo - priča Petrović.

Dvojica rudara su, naime, skočila u bunker za Darkom pokušavajući da ga spasu, ali je ruda počela i njih da zatrpava. Tragediju su sprečili ostali rudari, koji su uključili sito za prosejavanje rude na dnu bunkera. Sva zemlja je zatim propala kroz rešetke, na kojima je ostao da leži onesvešćeni Petrović.
- Sećam se odlaska u borsku bolnicu, gde sam dobio trodone zbog bolova, zatim dolaska u niški Klinički centar. Same nesreće se ne sećam, a ni ne želim na to da se vraćam... Šta reći o čoveku na koga se obruši više od tone zemlje, a on ostane živ? Znam da su neki govorili da sam Supermen, ali nisam. Ja sam samo običan rudar, koji je imao mnogo, ali zaista mnogo sreće - navodi Darko.

On ističe da je znao šta ga čeka kada se odlučio za rudarsku profesiju, te da je prvi u svojoj familiji koji se odvažio za najteži posao na svetu.
- Roditelji su mi bili, kako volim u šali da im kažem, "kancelarijski pacovi". Rudar sam postao slučajno. Zasnovao sam porodicu, otvorio se posao i odlučio sam da ga prihvatim, potpuno svestan u šta se upuštam. Znao sam za rizik, ne pozdravljamo se uzalud uzvikom "Srećno!" Eto, mene je sreća pogledala u trenutku kada su šanse za spas bile zaista male. Bilo mi je teško, vezan za krevet, nisam mogao odmah ni porodici da se javim, a bilo mi je najvažnije da umirim suprugu i dvoje dece. Kada su došli u bolnicu, sve je bilo mnogo lakše - opisuje Darko golgotu koju je prošao.

Vraća se na posao

Predstoji mu još operacija očne duplje, nakon čega će, kako se nada, napustiti bolnicu, a zatim se i vratiti u rudnik.
- Šta je bilo, bilo je, idem napred. Rudar sam 24 godine i nameravam da nastavim da radim taj posao bez obzira na ovo što se desilo. Zahvalan sam kolegama koji su me spasli, zovu stalno i raspituju se kako sam. Čestitali su mi i Dan rudara, praznik kojeg se, nažalost, retko ko seti - zaključuje Petrović. 

VAŽNO! AKO PUTUJETE NA MORE, OBAVEZNO PROČITAJTE! Od sutra se zatvara OVA DEONICA!