ZLOSTAVLJANJE JE MAČ S DVE OŠTRICE! DR POPOVIĆ: Vršnjačko nasilje ostavlja pogubne posledice I NA ŽRTVU I NA NASILNIKA, EVO ZAŠTO!

Stručnjaci se slažu da je pojava socijalne patologije među mladom generacijom „rezervoar“ iz kojeg se regrutuju budući kriminalci, a posledice na žrtve vršnjačkog nasilja mogu biti pogubne.

Informer

Izloženost vršnjačkom nasilju u detinjstvu može ostaviti pogubne posledice na ličnost deteta koje se kasnije manifestuje na različite načine, od niskog samopoštovanja do depresije ili suicidnog ponašanja, upozorava specijalista kliničke psihologije dr Đorđe Popović.

Informer

- Posledice za decu žrtve nasilja se pre svega tiču viđenja samog sebe, pa čak i ako su ga jednokratno pretrpele, mogu lako da upadnu u depresiju i počnu o sebi da misle o manje vrednom, sposobnom, manje spremnom da uđu u jednu vrstu „takmičenja“ koje se dešava na ulici. Dolazi do destruktivnog i autodestruktivnog ponašanja, odnosno samopovređivanja, suicidalnih namera, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, anksioznosti.

Nekada je osetljivim ljudima dovoljna samo jedna kap, pa da ih ta osetljivost odvede na onu najcrnju stranu života, da oduzmu sebi život. Međutim, do ovih posledica češće dolazi ako je vršnjačko nasilje dugotrajno i hronično i ako dete ne dobije pomoć odraslih koji znaju za njihov problem, što uključuje roditelje, ali i stručnjake-naglašava specijalista kliničke psihologije dr Đorđe Popović.

Informer

Vršnjačko nasilje postoji i događa se, pre svega, u školama, iako nije pravilo. Uglavnom se odnosi na odbacivanje od vršnjaka što se dešava kada se dete po nečemu razlikuje od drugih. Žrtve nasilja imaju posledice u odraslom dobu, a s posledicama se suočavaju i ona deca koja su bila nasilna.

Kada dođe do vršnjačkog nasilja, bitno je da odrasli intervenišu, jer deca ne mogu sama da se suprotstave tome.

Prvi korak ka rešavanju ovog problema je prepoznavanje nasilja. To znači da je ključna uloga
prevencije i rane intervencije ta koja može u znatnoj meri pomoći i žrtvi i počinitelju vršnjačkog nasilja. Međutim, dr Popović ističe da ne postoji jasan društveni mehanizam pomoću kojeg žrtve nasilja štitimo od tzv. nasilnika.

- Postoje samo propisi. Recimo, u osnovnoj školi dete koje počinje sa nasilnim ponašanjem u prvom
razredu dobija priliku da bude nasilno do osmog razreda i niko mu ne može ništa. To je neshvatljivo.

Informer

Postoje deca koja još od zabavišta počnu nasilno da se ponašaju i ne postoji definisani društveni mehanizam pomoću kojeg možemo ostali svet da zaštitimo od hroničnih nasilnika. U psihijatrijskim, psihološkim i pedagoškim krugovima u kojima se krećem, stalno se insistira da sa nasilnicima treba razgovarati, kako sa porodicom nasilnika treba razgovarati, savetovati ih, organizovati porodične psihoterapija i smatram da je to jedini demokratski način da se pomogne-ističe dr Popović .

Kada pretrpi nasilje od vršnjaka, mlad čovek nema priliku da vidi na koji način nasilnik „plaća“ cenu svog nasilnog ponašanja za koje se vrlo retko izriču neke kazne, ili su one simbolične. Ali naslinici usvoje taj manir da bilo koji problem reše primenom sile i to se vrlo teško može promeniti.

- Oni nastavljaju da funkcionišu na način koji je apsolutno društveno neprihvatljiv. Najveća cena koju nasilnik plaća je izopštenost iz sredine u kojoj živi, ili s vremena na vreme završe u pritvoru, a to je jedna muka koja ga prati kroz ceo život i nigde ne može da se oseća dobro. Nema gore kazne od toga- navodi specijalista kliničke psihologije dr Đorđe Popović.

Zlostavljači su i žrtve

-Iskustvo koje ja imam govori da odrasli nemaju predstavu o težini posledica koje zlostavljači
ostavljaju na žrtvu. Imao sam čak priliku i da naiđem na kontra ponašanje odraslih čiji je potomak nasilnik. Gde roditelji tih nasilnika po pravilu nisu dobri saradnici u suzbijanju nasilja kod dece.

Informer

Otac jednog nasilnika je dolazio u školu i pretio direktoru škole, čak i deci koja su prijavila tog nasilnika. Što samo ide u prilog tezi da osobe sklone nasilnom ponašanju, po pravilu dolaze iz porodica u kojima je takva vrsta agresije svakodnevnica i standardni način ponašanja-kaže dr Popović.

Vršnjačko nasilje može se dogoditi bilo kom detetu, ali postoje deca koja su povučenija, nemaju izraženu socijalnu moć u grupi ili se po bilo čemu razlikuju od većine i ona su češće žrtve.

- Žrtva se bira po kriterijumu relativne bespomoćnosti. Kada je to osoba koja ne može, neće ili ne
ume da uzvrati nasilniku.

Ako je buduća žrtva po nečemu različita od gupe kojoj pripada, mentalno ili fizički, ako je slabijeg materijalnog stanja, povučena, druge boje kože. Žrtve vršnjačkog nasilja su po pravilu muškog pola kada je u pitanju pretežno fizičko maltretiranje Kod devojčica je zastupljenije psihičko maltertiranje, ljubomora, zajedljivost, zavist-navodi naš sagovornik.